Општинске новине

Стр. 328

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

од 36 одборника. Такав бројни однос између одбора и становништва није обавезан. Он се може мењати статутом који одобрава Бан. Та се измена може вршити само у смислу смањења броја одборника, а то смањење може бити највише за једну трећину законом одређеног броја. Бирање одборника врши се по кандидатским листама. Кандидатска листа мора садржати онолико кандидата и заменика колико општина има одборника, или колико једна исцрпљена кандидатска листа има упражњених места у случају кад се избори врше зато што је упражњено више од једне трећине' одборничких места. Нема сумње да ће се кандидатске листе истицати према партиским програмима, али не мора да свака кандидатска листа буде партиска. Могу се оне истицати према искључиво комуналним програмима. Иако правно допуштене те грађанске листе су фактично онемогућене поред толико снажних политичких организација и сталног настојања политичких група да на општинским изборима изврше у неку руку смотру политичких снага. Општински избори су код нас нека врста кушања народног расположења према некој датој политици. Кад се узму у обзир те политичке тежње које се желе спровести општинским избором, онда је увек и унапред осуђена на пропаст ванпартиска кандидатска листа. Стоји факат да су грађанске кандидатске листе онемогућене. У случају конкурса више кандидатских листа нови закон о општинама фаворизира ону листу која је добила највиши број гласова а листа која добија поред тога апсолутну већину добија право на максимум користи у погледу одборничких места. Листи која добије највиши број гласова, односно релативну већину, припада две трећине одборничких места; остатак, једна трећина, дели се на остале кандидатске листе према величини количника који се добија кад се број гласова сваке листе подели редом са 1, 2, 3, 4 итд. Листа која добије апсолутну већину има право да учествује у подели и те трећине одборничких места. На једном примеру то би изгледало овако: на три кандидатске листе од којих је I добила 1560 гласова, II 900 гласова, III 600 гласова, треба поделити 24 одборничка места. 1-ва листа, која има највиши број гласова, добила би 2/3 одборничких места, што чини у овом случају 16 изабраних кандидата; али пошто је добила и апсолутну већину то ће она учествовати у подели и оне трећине одборничких места, што овде чини 8, које треба поделити према величини количника сваке кандидатске листе: I 1560; 780; 520; 390; 312 II 900; 450; 300; 225; 180 III 600: 300; 200; 150; 120

Кад из ових количника издвојимо по величини 8 цифара, колико треба поделити одборничких места, онда ће I листа поред 16 добити 5, II 2, III 1 одборничко место. Кад I листа не би имала апсолутну већину, онда би она добила свега 16 одборничких места, а не 21, а II листа 5, и III листа 3. I листа која има 51 % од укупног броја датих гласова добија 87 % одборничких места; II листа која има 29%% од укупног броја датих гласова добија 8% одборничких места, III листа која има 19 х /2% од укупног броја датих гласова добија 5% одборничких места. Тај однос између подељених одборничких места и добијених гласова најбоље показује колико је већина фаворизирана. Тај систем има то преимућство што ће довести хомогену управу и одбор који ће бити у стању да без трзавица делује на комуналној политици. Репрезентативни систем јест да је демократскији и да омогућава и најмањој политичкој групи да дође до изражаја у општинском одбору, али он има ту ману да, доводећи разнородне политичке групе у одбор, условл^ава између ових партиске актоганизме, и тиме кочи рад и смањује експедитивност општинске управе. Престанак мандата Избор одбора обнавља се по истеку три године. Мандат одборника може престати и пре по казни или оставци. Општински одбор је надлежан да решава о престанку мандата у оба случаја. Оставка одборника мора биги мотивисина. Иначе одбор може по својој иницијативи разрешити одборника дужности који без оправданог разлога изостане са више од половине седница у току једне године; а оне одборнике који не врше уредно и савесно своју дужност може казнити до 300 динара у корист општинске касе. Одборник који неће у одређеном року да положи заклетву губи мандат 1рзо Гас1:о, а поред тога одбор га може казнити новчано до 1000 дин. у корист општинске касе. Накнада за одборничку службу Одборничка служба је почасна. Одборник нема право ни на какву награду за свој рад на општинским седницама. Та се награда може доделити само у случају кад се одборник одреди да сврши какав посао по општинској потреби ван општинског одбора а скопчан са трошковима. Само у том случају одборник може тражити накнаду. Седнице Седнице могу бити двојаке: редовне и ванредне. Редовне седнице сазива претседник Општине. Он их мора сазвати бар једанпут тромесечно. Одбор може узети иницијативу за сазив ванредне седнице. Такав сазив мора бити тражен писмено од најмање једне тре-