Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 329

ћине одборника са изричном назнаком предмета о коме ће се на тој ванредној седници расправљати. На такав пуноважан захтев претседник је дужан сазвати седницу у року од три дана по пријему тога захтева. Ако је тај захтев непотпун (није га подписала једна трећина одборника, или није назначен предмет расправе) председник не мора по њему поступити. Иницијативу за ванредан сазив седнице може узети и надзорна власт. Али и њен захтев о сазиву мора испуњавати горе назначене услове да би председник морао по њему поступити. Јавност Принципиално све су седнице присгупачне публици. У изузетним случајевима јавност може бити искључена. О искључивању јавности решава одбор по предлогу председника или једне петине присутних одборника. Има извесних седница које по закону морају бити јавне. Одбор не може ни на чији предлог одузети јавност тим седницама. То су седнице на којима се решава буџет и завршни рачуни. Надле жност Општинског одбора Општински одбор решава^по свим пословима који спадају у општински делокруг, изузев оних који су изрично стављени у надлежност општинске управе, или председника. Ти се послови у главном могу поделити у седам група: 1) имовинско управљање општине; 2) развијање и одржавање саобраћаја; 3) социално старање; 4) хигијенско старање; 5) делатност у правцу унапређења народног господарства; 6) културна делатност, и, најзад, 7) полициска месна служба за јавну личну и имовну безбедност грађана и за осигурање правилног извршења послова из општинског делокруга. По свим наведеним питањима одбор решава простом већином даних гласова. За одлуку одбора о задужењу општине и отуђењу непокретног имања као и за све одлуке којима се везују општинске финансије преко рока трајања мандата општинског одбора, потребно је по повољном мишљењу бана, одобрење Министра финансија у споразуму са Министром унутрашњих послова. Одлуке које општински одбор доноси могу бити индивидуалне или опште ирироде. Индивидуалне су оне одлуке које се доносе поводом једног конкретног случаја и оне су обавезне само за лица која су тим случајем непосредно заинтересована. Одлуке опште природе су обавезне за сво становништво једне општине. Оне се доносе у јавно-правном интересу. Индивидуалне одлуке доносе се у форми решења, а одлуке опште природе у форми

уредаба, Правилника и статута. У погледу употребе правних лекова ова подела има тај значај, што против индивидуалних одлука може употребити правно средство само лице непосредно заинтересовано, док против одлука опште природе може употребити правни лек сваки члан општине који сматра да је том одлуком повређен известан законски пропис. Уредбама се обично регулише општинска полициска служба. Те тако зване месне уредбе морају бити на закону основане. Оне добијају обавезну снагу кад их бан одобри и ,кад буду обнародоване на уобичајени начин у општини. За непокоровање тим уредбама може се предвидети новчана казна до 200 дин., или у случају неисплате затвор до 5 дана. Те месне уредбе могу бити разне садржине. Оне уређују безбедност саобраћаја; извршење прописа о пријављивању странаца, . радника и послуге, издавања дозвола за јавне забаве; надзор над преноћиштима, кафанама и гостионицама; продају сточне и људске хране; надзор над мерењем, кланицама, продавницама животних намирница и сајмовима, а све у циљу спречавања заразних болести; пољску полицију и сарадњу на сузбијању сточних заразних болести. Правилници обично садрже прописе о организацији социалне, хигиенске, културне и економске општинске делатности. Правилници би се, на пример, морали донети: за уређење општ. завода за штедњу; добротворних установа (завод за смештај незбринуте деце, или за смештај изнемоглих и старих итд.; за уређење разних фондова) фонд за градњу јефтиних и здравих станова, фонд за побољшање плодности земљишта, за пасмину расплодне стоке итд.); за уређење и оснивање и потпомагање задруга, и других установа за извршење задатака из општинског делокруга. Да би се све те тако важне службе на опште задовољство обавиле, потребно је да се правилником пропишу правила о њиховом што бољем организовању и извршењу. Разуме се да ти правилници не могу добити обавезну снагу док их бан не одобри. Трећи облик одлуке општинског одбора општег карактера то је статут. Може се комотно рећи да се статутом регулише искључиво положај општинских службеника. Статутом се утврђују и систематизују места општинских службеника и уређују остали службенички односи. Прописи статута сваке општине морају бити строго у границама уредбе бановинског већа о општинским службеницима. Кад буде речи о општинским службеницима, ми ћемо се мало више задржати о садржини такве уредбе. За газдовање општинском имовином надлежан је општински одбор. То се огледа у његовом праву да одобрава буџет и да ра-