Општинске новине

Стр. 332

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

бе и наредбе, што се заиста није хтело, доношењем овога закона. Нас интересује како ће бити примењиван закон о општинама, а специално његов § 78 у погледу кажњавања иступних кривичних дела. 2) Жалбе на пресуде Општинских судова надлежност за расматрање Према § 135 ст. 3 Закона о општинама за расматрање пресуда Општинских судова по иступним кривичним делима надлежна је надзорна власт. У истом смислу говори и чл. 73 ст. 2 Закона о унутарњој управи. Дакле, за расматрање пресуда Општинских судова надлежна је полицијска власт као надзорна власт и то срески начелник. (§ 121 Закона о општинама у вези чл. 33 Закона о унутарњој управи). Према томе, судови више нису надлежни за расматрање пресуда Општинских судова по иступним кривичним делима. (У том смислу постоји и начелна одлука опшге седнице Касационог суда бр. 15984 од 1 јануара 1933 год.). Поставља се питање у коме се року може жалити на пресуду Општинског суда извршилац иступног кривичног дела?. § 135 ст. 3 Закона о општинама није предвидео рок за жалбу, те се стога мора узети пропис чл. 76 Закона о унутарњој управи, који говори о жалбама на све акте првостепене власти опште управе — а у ову власт опште управе спада и Општина (чл. 17 Зак. о унутарњој управи). Међутим, ни у овом законском пропису није предвиђен рок за жалбу на пресуде општинских судова. Када тако ствар стоји онда се на жалбу имају применити прописи о роковима, који су предвиђени у законима о иступима који важе према закону о продужењу важности иступа од 31 децембра 1929 год., а то су прописи појединих поступака који су важили пре ступања на снагу кривичног судског поступка за целу државу. (§ 6 Зак. од 31 децембра 1929 године). 3) Одузимање власти кажњавања из надлежности Општинског суда од стране среског начелника По члану 73 последњи став Зак. о унутарњој управи може срески начелник уредбом у свако доба одузети од општинског Суда власт кажњавања иступних дела, ако то за сходно нађе. Поставља се питање далп овај проппс није у супротности са § 78 Зак. о општинама, према коме је општински Суд надлежан за кажњавање иступа. У глави IX новог закона о Општинама, у којој се говори о правима надзорне власти, која припада држави над општинама, нигде нема сличног прописа пропису чл. 73 Зак. о унутарњој управи. Према томе, када нови за-

кон о Општинама, као доцнији није предвидео поменути случај из чл. 73 Зак. о унутарњој управи, а у глави IX. новог закона о Општинама лимитативно су набројана права надзорне власти над општинама, онда из тога излази да је § 78 новог закона о Општинама измењен чл. 73 послед. став Зак. о унутарњој управи, те према томе срески начелник нема више право које му даје последњи став чл. 73 Зак. о унутарњој управи. То, разуме се, важи у погледу оних општина за које важи нови закон о општинама а не и за оне које не потпадају. под овај закон. Овако гледиште на § 78 новог закона о Општинама мора се усвојити, са разлога што је ово доцнији закон, а у чијој се глави IX говори о истој материји о којој и у чл. 73 Зак. о унутарњој управи. Супротно гледиште неможе се усвојити са разлога што би чл. 73 пом. закона био у супротности са духом новог закона о Општинама, који предвиђа паралелна права општине у погледу кажњавања иступа са правима осталих управних власти у погледу овог кажњавања. Из до сада изложеног види се колико је компликовано питање казнене власти општинских судова, а то отуда долази што није унифицирано законодавство у погледу иступних кривичних дела. Тако узгред да напоменемо да данас у нашој држави у погледу кажњавања иступних дела важе следећи закони: законски прописи појединих кривичних законика који говоре о иступима а који су важили пре општег кривичног законика, а ово важи и за поступке који су везани за ове законе, којих има шест разних поступака и законика са шест правних подручја; закон од 31 децембра 1929 год. о продужењу важности прописа који говоре о иступним делима; Закон о унутарњој управи од 1929 год. Закон о општинама од 15 априла 1933 год.; Остали закони о општинама за које не важи закон од 1933 год.; као и све остале месне уредбе и наредбе општинских судова. Као што се види данас је тешко снаћи се у погледу кажњавања иступа с обзиром на ове поменуте законе који су чесго пута, као што смо видели и непотпуни а и често пута тешко је одредити надлежност, пошто поред општинских судова иступе кажњавају и полицијске власти (види Бор. Д. Петровић „Полиција као казнена власт у кажњавању иступних и кривичних дела по нашем позитивном законодавству" — ,,Полиција" за месец април, 1933 год.). Према томе на законодавцу је да отклони овај недостатак у погледу кажњавања иступа, путем једног специјалног законика о иступима, као и једном новелом закона о Општинама, која ће важити за целу државу, јер овако изгледа да имамо стање у погледу ових конкретних законских прописа конфузно и неодређено.