Општинске новине

Д-р Реља Аранитовић

ИндустриЈа Београда

I. Београд није индустријска варош. Политичка зависност Србије није дозвољавала да се привредна делатност у земљи развије до довољне висине. Кад се Србија помало ослобађала политичког притиска туђина, отпочела је јача и савременија обрада привредних производа. У тој привредној еволуцији индустрија је била на последњем месту. Требало је пре свега створити човека који ће се прихватити тога рада, под малим изгледом на успех, јер опште прилике у земљи, јака конкуренција са стране, и безброј других неповољних услова нису давали довољну гарантију да ће се ту индустрија моћи развити. Поред тога требало је и стручних радника, а њих није било лако наћи. Иако је занатство било на јакој висини, с обзиром на прилике земље, ипак се није лако налазио подесан радник за индустријску производњу. Поред тога, ни самог капитала није било у довољној мери, и што је још важније, није често пута за индустрију био ни употребљив. Кад би томе додали борбу домаће индустријске производње са потрошачем, који није могао тако лако разумети потребу потрошње домаћег производа, онда ћемо брзо доћи до закључка, да се у Београду није могла развијати индустрија, оним темпом и у оном периоду времена како се она развијала у другим градовима западне и средње Европе. У вези са развитком индустрије Београда, уско је био везан развој индустрије и осталогдела предратне Србије. Београд, као што је био политички, трговачки и новчарски центар Србије, био је и кључ њене индустрије. Услови Београда за почетак индустрије, с обзиром на остале вароши Србије, били су најповољнији. Радна снага, у колико је било, била је најодабранија. И сами странци, највише су се ту задржавали. Кредити, који су се стављали на расположење индустрији, били су у Београду далеко повољнији него у унутрашњости земље. После Еснафске уредбе од 1848 године, занатство Србије се нагло развијало. Кад су мале радионице почеле да ничу једна за другом, почело се помишљати на даљу потпору домаће радиности, и тако је 31 децембра 1873 године обнародован „Закон о потпомага-

њу индустријских предузећа" који је 16 јуна 1898 године замењен „Законом о потпомагању домаће радиности". Закони су, како један тако и други, овластили владу, да може издавати повластице индустријским предузећима, у колико би то било потребно да помогне домаћу радиност. Те повластице састојале су се, у главном, у: ослобођењу од царине и свих царинских такса за увоз машина, сировина и полупрерађевина; ослобађању од непосредних пореза на обрт и свих приреза; добивању угља из државних рудника по цени коштања; бесплатном добијању државног и општинског земљишта за грађење путева, железница, водовода и канала ради везивања предузећа; смањењу подвозне цене за 15% испод тарифе за пренос потреба предузећа и његових производа; подмиривању државних, окружних, среских и општинских потреба од домаћих предузећа када су она и за 10% скупља од просечне цене стране робе итд. Уставном изменом од 1903 године тај је Закон укинут, с тим да се индустријским предузећима повластице дају путем специјалних закона. Међутим, те специјалне законске повластице, после 1903 године нису даване никоме. До 1873 године, у Београду нису скоро ни постојала индустријска предузећа. Мале радионице проглашавале су се за фабрике, да би лакше протуриле свој производ, али оне су биле далеко од стварне индустријске производње, која је тада била позната у привредно-развијеним градовима Европе. У колико се ипак нека грана индустрије развила, то се у највише случајева догодило из самих потреба државе, односно општине. Као и у осталим гранама привреде, тако и код индустрије, држава и општина су били и први покретачи тога новога рада. Тако општина подиже циглану, Књаз воденицу и т. д. 1810 год. оснива се мала радионица за оправљање и изграђивање топова, коју су установили устаници под Карађорђем. 1830 године оснива се фабрика шподијума. 1839 године појављује се први пут у Београду у фирми име фабрика и то Фабрика сирћета, коју је основао Карл Крановански. У Топчидеру је држава 1850 године основала фабрику за израду војног сукна и одеће. Прво веће предузеће у Бео4 *