Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 343

бити у Катастарском оделењу Београдске општине. 6. Станбена статистика Стаибена статистика је за Београд од необичне важности. Али, она као таква не постоји. Постоји само статистика издатих грађевинских дозвола, из које се може видети колико је сазидано кућа, са колико оделења и свима осталим детаљима. Но, колико има у Београду станова уопште, какви су њихови хигијенски услови, како се крећу њихове цене, колико има празних станова, то нам статистика не казује. У Београду има празних станова. То можемо закључити и без статистике, по огласима о понуди станова у листовима и цедуљама на зградама. Но, да ли су ти станови празни зато што станова има сувише, или зато што су прескупи за економску снагу грађана? То би нам могла рећи статистика станова у поређењу са бројем породица. Јер, има много случајева где по две и више породица, због економских околности, станују у једном истом стану, често сувише тесном и под сувише нехигијенским условима. Да ли су то само случајеви, који имају појединачан значај, или се већ могу уопштавати? Према досадашњим урбанистичким запажањима, да би станбене прилике у једној градској насеобини биле за становнике сношљиве, потребно је да има бар три до три и по од сто празних станова. Кад празни станови достигну 10% кирије почињу нагло да падају, а кад достигну 18% и више кућевласници су принуђени да их издају по цени која им се нуди. Колико у Београду има празних станова? Писац овог чланка проучавао је у децембру месецу станбено питање готово по свим крајевима Београда. Просечан резултат био је следећи: свака пета кућа има по један празан стан за издавање. Ако се узме да свака кућа у Београду има просечно 4 стана, онда излази да на 20 станова остаје један празан, а го износи 5%. Па ипак, кирије нису тако много опале, а у сваком случају куд и камо мање од опадања економске снаге грађана. Шта је томе узрок? Да ли је у гштању сувише јака економска снага кућевласника, који по цену празног стана за више месеци неће да пристану на известан попуст, јер нису натерани личним економским потребама? Тешко је на сва ова питања одговорити произвољно. Одговор би се могао извући само из тачних и проверених цифара станбене статистике, упоређене са осталим потребним статистикама. У Београду се у последње време много говори о потреби станова са две собе и осталим споредним просторијама. Према резултатима проучавања не изгледа да је то тако, јер има знатан број баш таквих празних станова. Док напротив нема у новим кућама ни један празан стан од једне собе, кујне и осталих узгредних просторија, који се издају брзо,

лако и релативно скупо. У колико има тако малих станова неиздатих, они су још остали једино у прљавим авлијама, потпуно нехигијенски и без узгредних просторија. Статистика у овом поавцу могла би бити врло корисна и за кућевласнике, и за кирајџије. За прве, што би у будућој грађевинској делатности могли подизати оне станове, који се заиста највише траже и најсигурније издају, а за друге што би лакше нашли стан који више одговара њиховим економским могућностима. Станбена статистнка укључила би и статистику пазакупа. С обзиром на релативно јевтиније цене већих станова, многи Београђани су се у њих уселили у намери да издају поједине собе у пазакуп. Како изгледа, у томе су наишли на разочарења, везана често са неугодним и тешким економским последицама, јер је тражња пазакупних соба готово сасвим исцрпљена, а цене су пале испод рентабилитета. Неоспорно је, да би оваква статистика за многе могла бити од непроцењиве користи за опредељиваље код комбинација у том правцу. И хигијенско питање стаиова је врло акутно у Београду. До сада, услед велике несташице станова, било је много толерирања у том правцу. Сада, када има несумњиво 4 до 5% празних станова, на основу статистике о нехигијенским становима требало би приступити решењу тог пнтања, тако значајног -за здравље становништва, и натерати кућевласнике да доведу свОје станове за издавање у хигијенско стање, под претњом, да ће се иначе донети решење о забрани издавања до тичног стана. Између многобројних поједл начних мера била би неопходна и мера о облигатној дезинсекцији свих загађених счанова и дезинсекцији приликом сваког исељења појединог кирајџије. На крају, станбена статистика била би од огромне користи законодавцу за евентуално законско решење станбених односа, као што се до сада тражило са више страна и као шго је већ урађено у извесним великим градовима у иностранству. 7. Саобраћајна статистика Саобраћајна статистика има да обухвати број путника који у град долазе и одлазе, одакле и где, и у које доба дана, њихово просечно задржавање, робу која се довози и одвози (у вези са привредном статистиком), број вожња на трамвајима и аутобусима, број аутомобила и осталих путничких и теретних варошких превозних сретстава. Статистика путника могла би, између осталог, врло добро послужити наЈкориснијем распореду саобраћаја железница и бродова са престоницом. Број вожња на трамвајима и сада можемо видети из статистика Дирекције трамваја и осветљења. Али, упоређена са бро- х јем становништва по реонима, она би дала и