Општинске новине

Стр. 344

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

слику колико се свет из удаљених реона, дакле најсиромашнији, тим трамвајима служи, да ли би било корисније очањити цене за велика одстојања, а повећати за мања, као што је н.пр. урадила Загребачка општина, која је ноставила исту цену за све вожње. Видело би се и то, да ли је оправдана примедба коју поставља најсиромашнији део становништва удаљених предграђа Београда, да оно, својим прилозима за вожњу омогућава постављање нових пруга до даље периферије, а кад се те пруге приближе њиховим становима онда кућевласници, за рачун блиске пруге, подижу кирије, тако да се сиротиња опет мора селити далеко од пруге, подигнуте учешћем њених прилога. Не би била некорисна, за упоредно искоришћење са привредном статистиком, и статистика о броју привредно корисних и луксузних приватних превозних сретстава у Београду. 8. Санитетска статистика Санитетска статистика несумњиво спада у ред најважнијих. Поред статистике наталитета и морталитета, која је у Београду релативно утешна, јер има више рађања него умирања, ту спада и статистика оболења, за нас од непроцењиве користи у одређивању мера за.чување народног здравља престонице. Сада ту статистику води Отсек јавне хигијене. Док је статистика наталитета и морталитета сигурна, на статистику морбозитета не можемо се много ослонити, јер у њу улазе само случајеви пријављени и лечени код јавних санитетских установа. Случајеви приватног лечења остају у главном незабележени. Нарочиту пажњу у тој статистици треба поклонити болестима општег друштвеног карактера, као што су туберкулоза и сифилис. Какве су сразмере те болести узеле у Београду, најбоље нам доказује социјални писац г. Слободан Ж. Видаковић у својој књизи „Туберкулоза и сифилис", награђеној I наградом Српске Краљевске Академије Наука. Статистика туберкулозних оболења упоређена са статистиком економског стања и станбеном статистиком, указала би нам несумњиво на многе неопходне мере за спасавање толиких, од првих дана рођења на смрт предестииираних невиних људских бића, жртава данашње друштвено - привредне велеградске структуре. Статистика сифилитичних оболења указала би нам пут једном бољем отклањању узрока те болести, који се редовно налазе у проституцији. Статистике јавних венеричних амбуланти и сувише су недовољне, јер у Београду има бар 50%, а вероватно и више заражених сифилисом који се, по цену великих материјалних жртава, лече код приватних лекара и тајно, да околина не би сазнала за ту њихову болест и

да их не би одбацила као кужне и презрене., Лекари научници тврде, да у Европи данас свако четврто лице болује или је боловало, од директног или наследног сифилиса. Писац овде мисли, на основу познавања стварности, да у Београду можда и свако треће лице болује, или је боловало од те опасне болести, директне или наследне. Дуго се у нашим стручним круговима и у јавности водила борба појмова, да ли треба одобрити или забранити затворену или реглементисану проституцију, или пак треба забранити проституцију уопште. Победило је ово последње гледиште, али оно је сасвим нереално, јер нема тих мера, које би у данашњим социјално-економским приликама могле уништити ово вековно зло. Тако, место да проституција буде јавна, затворена или реглементисана, под непрестаном санитетском контролом, она се тајно завукла у ћумезе и јазбине периферијских локала и у приватне куће, без икакве санитетске контроле. Ти локали и те приватне куће постали су прави расадници сифилиса, који се одатле преноси у домове својим разорним моралним и физичким дејством . Статистике ове врсте, упоређене са истим статистикама других градова, где су усвојени други системи регулисања проституције, несумњиво би упутили и наше санитетске власти на пут најбољег решења. Са мало иницијативс и потстрека од стране статистике, и приватни лекари пристали би да попуњавају статистичке листе за своје приватне пацијенте, у толико више што су имена за статистику непотребна, него тачна регистрација случаја и осталих околности, као н.пр. пол, године старости, професија, брачно стање итд. 9. Културно-социјална статистика Културно - социјална статистика бави се школама, т.ј. наставницима и ђацима, успесима и неуспесима њиховим, бројем ђака свију школа, свима културним институцијама и њиховим радом, домовима за смештај деце, малолетника, старих и немоћних, институцијама за указивање иомоћи и свима сличним установама. У колико спада у ресор наставе, ова статистика имала би да се оснива на статистикама Мин. просвете, а за остало на друге јавне и приватне културне и хумане установе. У данашње време велике беспослице, која је завладала у целом механизованом свету, а која се и у нашој престоници већ знатно осећа, значајне су и статистике Берзе рада, али оне су недовољне, јер се велики број беспослених радника не обраћа директно Берзи рада, а поред тога постоји и велики број беспослених интелектуалаца. Беспослица је једна страховито тешка појава данашње цивилизације. Она се неће и не може угушити моментаном помоћи из општих сретсгава. Код нас, где још није узела