Општинске новине

Стр. 366

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

земљораднику, раднику, занатлији и трговцу, — гледају најбољу залогу боље и срећније будућности целог нашег народа и услове снаге и величине наше драге, јединствеке, нераздјељиве Отаџбине, Краљевине Југославије. (Друготрајно и опште одобравање и одушевљени узвици: Живео!) После г. др. М. Сршкића добија реч г. Пуцељ, који свој говор завршава речима: — Ми изјављујемо свечано да смо једно, да хоћемо остати једно и да ће се свако насамарити, и наши унутрашњи и наши спољни непријатељи, ако би рачунали на неку нашу подвојеност. (Дуготрајно одобравање и узвици: Тако је!) Са том изјавом вас најлепше поздрављам. Живели пријатељи! (Бурно и дуготрајно одобравање и узвици: Живела Словенија! Живео Пуцељ!). Добија реч г. др. Лавослав Ханжек, Министар за физичко васпитање народа. Између осталога он вели: :— Нема повратка на старо, јер је ето сав народ прихватио нови пут политичког живота, који је означио наш Узвишени Краљ, а који води величини и напретку Краљевине Југославије. Тим путем неотступно ми крећемо носећи заједнички наш идеал: нашег Краља и нашу Отаџбину. (Бурни и дуготрајни узвици: Живео Краљ! Живела Југославија! Живела браћа Хрвати!) Претседник г. Никола Узуновић: Драга браћо, у име остале господе министара, који не могу због овога рђавога времена сада да говоре и у име претставника и делегата свих бановина ја вас молим да, у име свих њих, примите њихову искрену благодарност и признање за овако величанствен и једнодушан одзив на овоме нашем збору. (Бурни узвици: Живели! Живели!) Они су ме овластили да вам кажем, да они сматрају, да није потребно дуго говорити, јер је већ сам шестојануарски Манифест решио сва унутрашња и спољна питања у нашој земљи. (Дуготрајни и одушевљени узвици: Живео Краљ! Живео! Живео!) Овај сјајан збор само је громогласна једна потврда од стране народа свих тих чињеница. (Бурни усклици: Тако је!) У то име, браћо и другови, и са таквим осећањима, ја вас молим да браћа из Београда понесу наше топле поздраве грађанима наше дичне престонице, нашег поносног Београда. Браћа Словенци из Дравске бановине да однесу наше топле поздраве својим домовима, у нашу лепу Љубљану и живописну Словенију до Марибора и самога Триглава. (Бурни усклици: Живели Словенци!). Молим вас да браћа из Савске бановине однесу у наше Загорје, у наш бели Загреб, и широм целе питоме и родне Хрватске наше најусрдније поздраве (Бурни и једнодушни уклици: Живели Хрвати!). Да браћа из Дунавске бановине однесу својим домовима у Тополу, Крагујевац, Нови Сад, питому Бачку, Банат и раван Срем, Бечкерек, Сомбор и друге крајеве наше топле поздраве. (Живела браћа Војвођани! Живели Шумадинци!). Молим исто тако браћу из Дравске бановине да преко кршне Романије однесу у наше шехер Сарајево и остале крајеве Босне поносне братске поздраве. (Бурни поклици: Живели Дринци! Живела Босна поносна!) Нашу браћу из Јужне Србије, нашег класичног Југа, колевке наше славе и величине, молим да широм леве и десне обале Вардара, до Душановог Скопља, царског града Призрена, па све преко Шаре до Битоља на хучном Драгору и Охрида града на Охридском језеру, свима онима у Вардарској бановини, где поред наших живе и муслиманске лојалне и радне мањине, молим да понесу најтоплије поздраве. Исто тако најтоплије поздрављам нашу браћу из Зетске бановине, шаљући наше најтоплије поздраве Цетињу испод Ловћена и Дурмитора, родном месту нашег бившег Краља. (Одушевљени поклици: Живео Краљ!) Наша браћа из Приморске бановине, која су нам из толике даљине дошли на бвај збор, нека приме нашу топлу благодарност и пронесу је широм нашег у песмама опеваног плавог Јадрана, за чију смо одбрану вазда спремни и животе своје дати, када затреба. Исто тако браћу из Врбаске бановине молим да однесу у нашу лепу Бању Луку, Мркоњића крајину и равну Посавину наше срдачне поздраве. (Бурни узвици: Живели Босанци!) Са овим мислима и осећањима ја вас молим да сви као један громогласно узвикнемо: Да живи заточник народног јединства Њ. В. Краљ Александар I (Дуготрајни и једнодушни ентузиастични узвици: Живео Краљ! Живео! Живео!) Са овим оглашујем да је данашњи наш збор закључен и из свег срца вам благодарим. (Дуготрајни узвици: Живео Узуновић! Живео Узуновић! Живео!) — Одмах по закључењу збора музика интонира Краљеву химну коју сви учесници збора саслушавају са капама у руци и бурним и непрекидним овацијама и клицањем Његовом Величанству Краљу и Краљевском Дому. Иако је збор оглашен као закључен по завршетку поздравног говора г. Николе Узуновића, безбројна маса и поред највеће кише наставља бурним и одушевљеним овацијама Његовом Величанству Краљу, Краљевском дому, Југославији, Краљевсој влади, сенаторима и народним посланицима, и тражи да се збор настави. Окружујући све гушће трибину, на којој је Краљевска влада, огромне масе и даље акламирају говорнике. На овај захтев, бурно поздрављен, узима реч Министар правде г. Божидар Максимовић. Браћо Моравци и Шумадинци, дошли сте на овај огромни и непрегледни збор од преко стотину хиљада учесника, да пред оволиким својим гостима и једномишљеницима са свих страна наше отаџбине, и пред целим светом, пружите и дате доказа да је Србија, и данас као и вазда, кичма и стожер здраве државне политике; да покажете јасно и убедљиво да је Србија, и данас као и вазда, верни носилац државне мисли и неуморни поборник Југословенског братства и јединства. Баш у овоме древном Нишу прокламована је током Великога рата она знаменита и историска одлука, да ће се Србија борити и ратовати докле год не оствари и не извојује уједињење свих Срба, свих Хрвата и свих Словенаца. А кад се тај завет — за онај мах превише смео и премало остварљив — милошћу Свевишњега и уз тешка страдања и небројене жртве испунио, Србија је, верујући као у једнога Бога, да су Срби, Хрвати и Словенци један и исти југословенски народ, дала за то јединство своје име, своју заставу, свој грб, своју крваво стечену Славу. Ви, деца и синови-те напаћене и родољубиве Србије, гледали сте у томе давању и пожртвовању, које нисте бележили ни у какве рабоше нити писали ни у какве рачуне, само једну дужност, јер вам је тако схватање и уверење уливала ваша дубока и истинска љубав према Југославији и Уједињењу. Дајући на тај начин оно што вам је најдраже и најмилије, ви сте тиме рекли: и показали: да вам је јединство наше над свима и изнад свега; да вам је општа и заједничка ствар преча од сваке посебне. И остајући верни томе схватању и томе осећању, ми сви у свакој прилици па и у овој, морамо истаћи: да је за нас здрава политика само та југословенска и сједињавајућа која пред очима увек има целину и читав, народ, а не поједине делове, крајеве и окрајке. А за извођење такве политике ми ни за ког нити тражимо нити признајемо монопол. Ту политику,