Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 367

која се не мења и која је Уставом проглашена државним програмом, желимо заједнички изграђивати и заједнички спроводити са сваким ко је одобрава и ко њену спасоносност увиђа. У томе је знаку и овај наш данашњи големи скуп, као и остали слични скупови по целој земљи, на којима се сви припадници и поборници такве политике сабирају и скупљају у једну велику заједницу, да тиме снагу те политике појачају и коначну победу њену огарантују и убрзају. Ми тиме не доводимо у питање наша политичка уверења. Ми не скрнавимо наше политичке светиње. Ми се не бацамо блатом на нашу прошлост, нити је сматрамо скупом злонамерних погрешака. То могу да тврде само они, који су целог свог века неизбежно и заслужено пропадали са свима својим политичким претензијама, или они који су за мало својих година већ доста политичких газда променили и доста политичких прагова изобијали. Али се оцена наше најскорије прошлости не може тим путем давати и стварати. Порећи носиоцима нашег политичког живота добре намере и родољубиве побуде значило би учинити им једну велику и крваву неправду. Све су то били синови ове земље, и радили за ову земљу. Ако се ипак из њихових политичких погрешака створила једна отровна и оловна атмосфера, која је у један мах не само тешко притискивала целу земљу него озбиљно загрозила и самом државном и народном јединству, то је помалко кривица своју нас, на свима странама земље. Сви сте ви, и сви смо ми, били учесници у томе раду. Сви сте ви, и сви смо били и војници, и десетари, и водници и командири, па Бога ми и генерали, у протеклим политичким бојевима. Ако смо грешили, сви смо грешили. Ако ћемо исправљати, сви да исправљамо. Бројношћу нашега скупа, до данас доиста невиђено, и као и једнодушношћу његових поклика, ми показујемо да смо у томе сложни. Ми остајемо верни својим политичким идеалима: Моанрхистичким, унитаристичким, југословенским. Али служићемо им заједнички, у заједничкој кући, под заједничким вођством. А наступаћемо према противнику заједничким фронтом, заједничком снагом. Ако исто мислимо и ка истоме тежимо, зашто не бисмо ишли и истим путевима? Јаки и сложни по своме уверењу, јаки и сложни по своме раду, ми тада тек можемо очекивати да наш став направи велики и снажан утисак и на противнике и на пријатеље, и напољу и унутра, и овде и у другим крајевима. Сврставајући се у заједничке и густе редове, регрутоване из целокупне наше земље и са свих њених страна, без обзира на веру, на племе, на покрајину — баш као и овај наш величанствени збор — ми ћемо на тај начин створити једну грандиозну политичку војску, која ће у себи и у своме раду сједињавати све оно што нас збратимљава, зближује и спаја, и која ће тиме учинити да се Југословенски народ слије што пре у једну душу, једно срце, једну мишицу. То ће бити најбољи и једини одговор свима скептицима унутра и свима непријатељима и империјалистима споља. То ће бити најбоља служба за нашег народног Краља, за наш једнокрвни народ, за нашу једнородну и недељиву Југославију. (Опште бурно, дуготрајно одобравање, пљескање и одушевљени поклици: Живео Божа Максимовић). После говора г. Б. Максимовића, секретар Народне скупштине, народни посланик г. Дра-

гомир Станојевић прочитао је писмо претседника Народне скупштине г. др. Косте Куманудија, упућено претседнику Главног одбора Ј.Р.С.Д. г. Николи Узуновићу. Писмо гласи: „Господине Претседниче, одлазећи у Рим с делегацијом сенатора и посланика Југословенског Народног Претставништва на Међународну парламентарну конференцију, жалим што сам у немогућности да се на време вратим, како бих и сам могао да присуствујем и учествујем на великом Нишком збору, који ће се одржати 23 априла 1933 године. Тај збор треба да буде, а поуздано и биће, једна снажна народна манифестација, која окупља хиљаде убеђених родољуба, истинских синова драге наше земље, да јавно и гласно обзнане: да воле, поштују и изнад свега стављају слободу, независност и неI дељиву целину своје Отаџбине. Ту ће се наћи сви они, који су без погађања, условљавања и лутања од првог дана остали непоколебљиви и нису вером преврнули у својим схватањима државног уређења. Биће ту и сви они који су вазда спремни да чувају и бране своју државу и свој народ од насртаја да се раскомадају и разједине, ма с које стране такви насртаји долазили. Доћиће ту и сви они који у изграђеном јединству гледају неопходни услов за одржање и битну гарантију за напредну будућност наше Југословенске домовине. Ми који та основна начела сматрамо као национално Вјерују, ми хоћемо да их у стваран живот спроведемо и зато смо се удружили у заједничку политичку организацију Југословенске РадикалноСељачке-Демократије. Нишки збор доказаће и онима који још сумњају и онима који се још двоуме и колебају колико је огромна морална снага наше странке и како су густи редови народа из свих крајева који се у ту странку сабрао, не само око једног партијског програма, већ, далеко више, око велике и спасоносне идеје јединствене државе, с једним народом. Ниш је од древних времена био зборно место јоц! римских легионара, који су будно бдили чувајући међе Империје, па ће се и 23 априла на великој смотри југословенских грађана показати да су неприкосновене границе оне тековине, коју је народ својом крвљу и својом вољом извојевао. Претседник Народне скупштине Д-р Коста Кумануди (Опште бурно и дуготрајно одобравање и одушевљени поклици: Живела Народна скупштина! Живео Претседник Кумануди!). У духу народног јединства и непоколебљиве југословенске идеје говорили су, после тога, још г. г. др. Илија Шуменковић, Министар трговине и индустрије, др. Драгутин Којић, Министар без портфеља, Павао Матица и Карло Ковачевић. Тек пошто је саслушала све говоре, огромна маса народа почела је да се разилази. Док су многобројне хиљаде успеле да се удаље, требала су читава два сата. Тако је закључена највећа и најједнодушнија манифестација нашега народа за јединствену и недељиву Југославију и за Њ. В. Краља Александра I, као првог и главног носиоца тог великог националног идеала.

А. Б. Херенда