Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 387

бити органска целина са савским пристаништем у прво време и као ранжирна станица за цео Београдски чвор. Кад она достигне свој пун капацитет, онда ће се морати изградити једна самостална велика теретна ранжирна станица у непосредној околини Београда." Раније је изнето да се пројектују две локалне теретне станице и то: једна у „Бари Венецији" и друга код ,,Шест Топола." Овде се износи, да обе те станице треба спојити и претворити у прво време у ранжирну станицу за цео чвор! Међутим, то је доста тешко извести, јер захтева реконструкцију целокупног постојећег стања. Рад на београдској ранжирној станици мора да независно функционише и да не смета локалном теретном саобраћају. Да ли се то може извести с обзиром да један део простора у Бари Венецији заузима постојећа теретна претоварна станица узаног колосека за пругу Београд—Чачак—Ужице—Сарајево, која је правилно постављена и смета најмање саобраћају на нормалној прузи. Она повољно стоји поред теретне станице нормалног колосека за претовар као и за везу са пристаништем. Ова је станица од велике важности и потребе за сам Београд. Пројектом је предвиђено да се теретна станица узаног колосека постави на простору код „Мостара" где су зграде Железничке задруге, школе, магацина и станова за особље. Прво, тамо нема довољно места да се смести једна претоварна станица оне величине колика је сада изграђена и колика је потребна, а за проширење нема могућности. Друго, рушење великог броја веома потребних зграда, које се морају поново негде подићи захтева велике и сувишне трошкове експропријације и грађења. Како ће се вршити рад на тој новој претоварној станици код „Мостара" кад се између ове и теретне станице нормалног колосека налазе главни пролазни колосеци Земун —Београд и Топчидер—Београд. У овом случа.ју се задржава пребацивање вагона и омета саобраћај на пролазним колосецима. Како ће моћи вагони са теоетне станице узаног колосека долазити на Дунавски крај? Главни задатак решења железничког чвора Београда састоји се у томе, да се локалне теретне станице вароши Београда ослободе од пролазног теретног саобраћаја и да се тај спољни теретни саобраћај одвоји и преко ранжирне станице ван вароши расподели и упути, и на тај начан одтерете постојеће станице од пролазног саобраћаја. Међутцм се у овом пројекту износи: „Кад се буде јаче развио транзитни саобраћај и кад буде наступила потреба.растерећења београдског чвора има се по овом плану изградити (између осталог) ранжирна станица Макиш." Ради чега се онда пројектује чвор, него ради те потребе растерећења, која већ наступа са увође-

њем банатских праваца у Београд? А то растерећење, чвора има да изврши та спољна ранжирна станица, која се према изнетом пројекту доцније изводи. Нема потребе за изградњу ранжирне станице у „Бари Венецији" помешане заједно са локалном теретном станицом, коју би доцније са изградњом цеитралне ранжирне станице у Макишу требали поново реконструисати у локалне теретне станице. Све се то да сада избећи ако се у току следећих пет година изгради једна спољна ранжирна станица, која би одмах примала сав спољни саобраћај, као и сав саобраћај који се шаље од .Београда према свима правцима, да она прими све ранжирне послове на себе остављајући локалне станице локалним потребама и исте допуњујући са мањом реконструкцијом искуљчиво за потребе вароши Београда. У томе случају нису потребне предвиђене ранжирне станице у вароши нити би се вршило ма какво ранжирање пролазног саобраћаја на обали Саве и с друге стране на обали Дунава. Цео саобраћај би се, у колико је натрпан упућивао преко ранжирне станице за Београд, а обратно, из Београда би се слао преко Ранжирне станице за све правце. Локалне станице би примале саобраћај за варош и исте распоређивале по својим реонима као и скупљале из свих реона вагоне намењене по правцима ван Београда и возовима, без ма каквог формирања или уређења, упућивале у Ранжирну станицу, да она исти расподели и формира по правцима у возове. Постојеће стање новим пројектом треба што више сачувати и исто само према потреби допунити. Међутим, према изнетом пројекту се има готово целокупно стање променити, а и оно би се доцније морало поново изменити са пројектом нове Ранжирне станице у Макишу, у коме се случају поново вршиле реконструкције већ једном реконструисане постојеће ранжирне станице, пошто она у том случају неће више служити потребама ранжирања, јер се рад око ранжирања прености тада у предвиђену ранжирну станицу „Макиш." За путнички саобраћај узаног колосека је предвиђено издизање колосека преко пројектованог колосека између Панчева и Београда и дуплог колосека Панчево—Земун и измештање путничког перона иза садање зграде поште. Ово је решење доста тешко и скупо извести с обзиром на мали простор за смештање рампи, које морају бити изграђене на потпорним зидовима и вијадуктима. Поред тога и неповољније је то решење за прелаз путника са узане пруге на нормалну, јер се перони за узани колосек удаљују од перона нормалног колосека. Постојеће стање најбоље задовољава те потребе, те га треба сачувати а другим решењем задовољити потребну везу садање станице са Пан-