Општинске новине

Стр. 388

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

чевом, без премштања постојеће теретне и путничке станице узаног колосека. Директна веза између Земуна и пруге Т опчидер—Младеновац У пројекту је предвиђена директна веза са одвајањем од пруге Земун—Инђија и то: Земун (Нови град) — село Бежанија Сава—Ада Циганлија—Макиш—Жарково Кнежевац до везе са главном пругом Топчидер—Ресник. Овом железничком линијом се жели обићи потпуно београдски чвор и омогућити да транзитни возови правцем Север—Југ и обратно не морају свраћати у Београдску станицу и загушивати је. Ова линија не може да послужи за путнички саобраћај, пошто сви наши и међународни путнички возови морају ући у Београд ради путника за Београд и из Београда. Она није подесна да послужи за директну везу Београда са севером наше државе како за путнички,, тако ни за теретни саобраћај. Она служи за везу пројектоване ранжирне станице у Макишу. Када се место за ранжирну станицу усвоји на Маккишу, онда је ова веза потребна и она се не може избећи. Ако ранжирну станицу пројектујемо код Кнежевца, онда ова веза као ни пројектовани мост преко Аде Циганлије нису потребни. Постојећи мост са изградњом мимоилазнице иза Савског моста може служити и без проширења за два колосека још за 20 година да се потпуно задовољи пропр. моћ између Земуна и Беогада и Земуна и ранжирне станице Кнежевац. Доцније, када наступи потреба са проширењем моста за два колосека, задовољиће се потреба теретног и путничког саобраћаја у истом односу колико ће то моћи да пропусти пруга дуплог колосека између Земуна и Инђије. Ако се усвоји положај ранжирне станице код „Кнежевца" ова обилазна веза преко ,,Макиша" би сасвим отпала из саобраћајних разлога као непотребна, а тиме отпада потреба грађења око 20 км. нове пруге, отпада мост дуплог колосека преко Саве код Аде Циганлије, тунел Кнежевац око 2 км. тунел Чукарица, и отпадају за грађење пројектоване пролазне станице Бежанија и Макиш. Пооед уштеде у трошковима грађења станица ,,Кнежевац" решава повољније регулисање саобраћа.ја и формирање возова, јер ће имати мање маневарске трошкове од пројектоване станице „Макиш." Може наступити потреба из сасвим других виших разлога, да се поојектује још једна диоектна веза Земун—Топчидер, у коме случају би се мост пројектовао преко Саве испол утоке Топчидерске реке у Саву. Станица „Макиш" је удаљена, од свију јужних правапа ч то: Беогоад—Пожаоевац. Беогпад —Ниш, Бепгоад—Косово—Скопље Си Косово—Црна Гора), Београд—Ваљево—Б. Лука, т.ј. сви ти правци морају скретати у страну

од правца ка Београду — из долине Топчидерске реке у коме правцу је саобраћај упућен. Ово скретање износи за саобраћај ка Београду око 10 км. У другом случају ово се скретање потпуно избегава пошто ће сав саобраћај директно улазити у улазну групу и излазити у истом правцу кретања без повратног кретања, које положај ранжирне станице ,,Макиш" захтева, пошто се станица не налази ни у једном правцу кретања саобраћаја, јер је пројектована као повратна а не пролазна станица. Исти је случај за саобраћај са севера у правцу југа за правце: Београд—Винковци и Београд—Нови Сад. Код станице „Макиш" морају сви возови са свију праваца, после ранжирања, да се врате на исту страну откуда су и ушли. Поред тога станица „Макиш" зузима велики простор Макишког рита и ћрави забрињавајућу сметњу будућем проширењу каптаже за Београдски водовод. При бирању места за станицу има се водити рачуна о јаким ветровима који дувају поред Дунава и Саве. Најјачи .је међу њима „кошава", која понекад дува дуже време. И у томе је неповољан изабрани положај код „Макиша", где су ветрови јаки, те ће исти ометати рад на ранжирању вагона преко грбине. Ово је један важан разлог, поред осталих, да се та станица не гради у „Макишу", него код Кнежевца, где се ти ветрови у много мањој мери осећају. Положај ранжирне станице код Кнежевца је и у стратегиском погледу повољнији од положаја на Макишу, јер је станица довољно удаљена од обала Саве и Дунава, мање уочљива из ваздуха и заклоњена околним брдима. Ранжирна станица код Кнежевца исто тако повољно регулише саобраћај и одваја спољни саобраћај од теретног и путничког саобраћаја ко.ји припада вароши Београду и ослобођава Београд и његове теретне станице од спољњег саобраћаја, као и што је то предвиђено доцније за ранжирну станицу Макиш. Она се налази на путу главног саобраћаја између севера и југа наше државе, те је (скретање у томе правцу најмање. У изнетом пројекту чвора је истакнуто: „Да нови пројекат предвиђа децентрализацију ранжирне службе." Та се децентрализација има спровести на тај начин што се предвиђају локалне ранжирне станице Београд—Земун и Панчево, те да се у тим станицама врши и ранжирање возова. Поред тих трију локалних ранжирних станица, ко.је ће бити у Земуну, Београду и Панчеву, мора се изградити и једна већа ранжирна станица која би примила саобраћај који се не може савладати у локалним станицама". Са овим се пројектом и предвиђеном организацијом саобраћаја и саобраћајне службе не можемо сложити. Основни принципи ран-