Општинске новине

А. Б. Херенда

Колико и како се зидало у Веограду од 1919 год. до данас

Послератна изградња наше престонице дала је Београду један сасвим нов архитектонски облик. Таква брза изградња једне вароши може да има такмаца једино у Америци, где су се из голе земље подизале облакодерске насеобине у близини ново пронађених богатих налазишта драгоцених руда и петролеумских извора. Нови Београд није поникао из голе земље, али је ипак, на рушевинама старе оријенталско - балканске вароши, поникла нова модерна варош западног стила и изгледа. Подизање Београда узроковали су нови економски и политички услови. Ту нову варош подигла је у ствари страховита оскудица станова, која се осетила у Београду одмах после рата. Београд није подигао само пласирани капитал у његову изградњу, него и велике жртве његових становника, који су се више од једне деценије борили са несташицом станова, са њиховим нехигијенским условима, а нарочито са њиховом скупоћом. Данас несташице станова више нема, хигијенски услови су знатно бољи, закупне цене су опале. Што се ипак становници Београда још увек у великом делу боре са станбеним питањем, то је последица великог опадања њихове платежне моћи, настале услед опште привредне депресије. Биће занимљиво да сада, у почетку овогодишње грађевинске делатности, бацимо један поглед на досадашњу грађевинску делатност, од 1919 године до данас. Да ону слику новог Београда, коју видимо са сваке платформе, на сваком тргу, у свакој улици, рашчланимо у њеној суштини, са тачним цифрама и тачним, службеним податцима Београдске општине. Од конца 1919 до конца прошле године подигнуто је у Београду укупно 5234 нових зграда. Како и под каквим условима? Целокупна послератна грађевинска делатност у Београду треба да се подели у шест периода, и то: 1. Период неизвесности, 1919—1921 год. 2. Период прве грађевинске кампање, 1922 до 1923 године.

3. Период попуштања, 1924—1925 године. 4. Период највеће грађевинске активности, 1926—1928 године. 5. Период несигурности, 1929—1930 год. 6. Период нове грађевинске акције, 1931 до 1932 године. Да испитамо најпре битне особине и резултате сваког од горе наведених периода, по годинама, почевши од 1919 године. Период неизвесности Како 1919, тако и 1920 године, зидало се у Београду врло мало. Капитали или нису били још формирани, или нису били сигурни у добар пласман на грађевинском пољу, или су иначе наилазили на добре зараде у другим пословима и предузећима, у добу највећег послератног просперитета. У току 1919 и 1920 године подигнуто је у Београду свега 111 нових зграда ,или 2.12% од свих нових послератних зграда до данас. Проценат ново подигнутих зграда у свим познијим годинама је, као што ћемо доцније видети, куд и камо већи. Тип предратних београдских кућа био је махом приземан, са мањим бројем станова који су имали одељења с лица, док се највећи број станова налазио у познатим стереотипним двориштима (авлијама). Прозори су гледали у прозоре, врата у врата, клозети су били у дворишту, напољу, а редовно их је било мање него ли станова. Остали хигијенски услови били су доста далеко од основних хигијенских захтева. Таквих кућа задржао се и данас известан број, нарочито на периферији, али већином су нестале у зони центра, да би уступиле место модерним грађевинама. Године 1919—1920 тип кућа у већини се задржао на приземним, којих је подигнуто 60.3%. Али, већ се осетила тенденција за померањем у висину. Није се ишло много високо. Са једним спратом подигнуто је 23.4% кућа, а са више спратова свега 16.3%. Ма да су предратне београдске куће биле ниске и мале, ипак су великом већином имале и станове за издавање под закуп, поред стана за сопственика. Јер, у Београду је увек, и пре рата, тражња станова била знатно велика,