Општинске новине
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 433
одвојен засебним улазом са десне стране зграде. Испред школске. зграде подићиће се један леп и простран парк са цвећем и зеленилом, тако да ће школа добити веома леп изглед зграде у зеленилу. Изградња ове школе коштаће Општину, по предрачунској суми, преко осам стотина
хиљада динара. Ова сума обезбеђена је у редовним приходима општинског буџета. У једном од идућих бројева позабавићемо се мало више о овој лепој и модерној школској згради, јер је она прва код нас која испуњава све услове које изискује савремена модерна архитектура и настава.
Прослава десетогодишњице рада Чехословачке школе Томе Масарика у Београду
У Чехословачком дому који се налази на Западном Врачару, у Гарашаниновој улици, 26 ов. мес., на веома свечан начин прослављена је десетогодишњица Чехословачке школе, која носи име Претседника Чехословачке Републике г. Томе Масарика. Поред великог броја Чехословака, који живе и раде у Београду, свечаности је присуствовао и велики број Београђана, пријатеља братског нам народа, Чехословака. Међу присутнима примећени су: чехословачки посланик на нашем Двору г. Велнер, претставник Општине града Београда, погпретседник г. Доброслав Богдановић, претставник Министарства просвете г. Главинић, надбискуп г. Родић, претставници Сокола, Кола Српских сестара, чехословачких удружења и многе друге виђене личности. Свечаност је отворио веома лепим и пригодним говором г. Шкорке, претседник Чехословачког школског одбора у Београду. Поздрављајући госте г. Шкорке је истакао значај ове Масарикове школе у Београду, и у кратким потезима изнео је десетогодишњи рад и успех школе. Успешан рад Масарикове школе поздравили су: г. г. Велнер, чехословачки посланик, надбискуп Родић, претставник Министра просвете Главинић, претставник Београдске општине Доброслав Богдановић, као и многи претставници разних друштава. Управитељ г. Августин Штрајт, после поднетог извештаја о раду школе од стране г. Недвједа, изнео је опширан историјат чехословачке школе у Београду. Из овога извештаја г. Штрајта види се да је прва чехословачка школа у Београду била основана 1869 год., коју је отворио један сада непознати чехословачки учитељ, који је у то доба био дошао у Београд. Школа се налазила у Савамали. Ту су се давали само приватни курсеви из чешких предмета, јер су деца похађала српске школе. Одлаеком овог учитеља, чије име није сачувано, и школа је престала да ради. Обновљена је тек 1885 год. кад је у Београду основано Чехословачко просветно удружење „Лумир". Школу је водила г-ђа Емилија Јузова, бив. учитељица, иначе супруга једног српског мајора. Мушки нараштај
васпитавао је Јозеф Колачек, по занимању бравар,који је са њима вежбао чешке народне игре. Да се оснује стална и редовна чешка школа у Београду пала је идеја 1912 године. У то доба у Београду је био већ приличан број чешке деце. За остварење ове идеје неуморно су почела да раде чехословачка просветна удружења „Лумир" и „Хавличек". Скупљани су прилози и приређиване су забаве у корист оснивања чехословачке школе. У ту сврху основан је чак и нарочити фонд. Међутим у то време букнуо је Светски рат који је све ово пореметио. Тек после рата, по ослобођењу Чехословака и уједињењу и ослобођењу Југословена, 1921 године, обновљена су и поново формирана пређашња чехословачка просветна удружења „Лумир" и „Хавличек". Ова удружења после девет година понова су узела на себе бригу око оснивања редовне чехословачке школе у Београду. Чехословачка школа у Београду свечано је отворена 11 марта 1923 године у преправљеној болничкој бараци у Студеничкој улици бр. 62. Услед несташице станова ова барака стављена је на расположење Чехословацима заузимањем пок. генерала Михаила Рашића, који је од Чехословака приликом отварања школе био топло поздрављен. Школа је тада имала свега петнаест ученика и само једно одељење. Ускоро, 1923 и 1924 године било је отворено још једно одељење и тада је школу могло да похађа шездесет седморо деце. Како се показала потреба за хигијенски уређеним учионицама, које би могле у свему да одговарају педагошким захтевима, то је 1923 године образован „Одбор за подизање чехословачке школе у Београду." Претседник овог Одбора био је поч. Јан Вшетечка, индустријалац, а по његовој смрти за претседника је изабран чехословачки посланик г. Јан Шеба, који је срећно успео да реализује ову идеју. На свечан начин, у присуству многих сенатора и посланика Чехословачке и Југосло-