Општинске новине

Урбанистичка хроника:

Мишљење Иг. ХаЈлигентала, познатог урбанисте о развитку Београда и анкети о архитектури Веограда

Недавно је изашла једна значајна књига о урбанизму: „Урбанистичко право и урбанизам" од бг. 1п§. Ог. гег. ро1. НеШ^епШаћа професора за урбанизам на Високој техничкој школи у Карлсруе. Бг. НеШ§епШа1 је начинио преглед развитка урбанистичког законодавства у појединим земљама Европе и Америке. Југославија у том прегледу нпје споменута. Сматрајући да то аутора може занимати наш сарадник архитект Бранко Максимовић је једним писмом обавестио Бг. НеШ§епШа1-а да код нас постоје извесни грађевински прописи и да је у пројекту за целу земљу урбанистички закон који је постављен на савремену основу. Др. Хајлигентал одговорио је на то да се, на жалост, на досадашњим интернационалним конгресима за урбанизам и станбена питања претставници Србије (зјс!) нису појављивали, те да стога није упознат са развитком нашег урбанистичког законодавства. Даље је изјавио да би му било веома пријатно ако би о томе могао шта сазнати. Исто то важи и за Пољску и Русију. Када му је касније арх. Максимовић послао своје студије „Проблеми урбанизма", Др. Хајлигентал је одговорио писмом, у коме је, између осталог рекао: „ . . . Надам се да ће ми Ваше расправе пружити драгоцен материјал за разумевање Београда, који је тако интересантан по своме положају и својој историји. Ја сам одувек имао намеру да на једном семинару третирам проширење Београда, али до сада нисам могао наћи ни један извештај о конкурсу који је био 1921 године." Када му је на то арх. Максимовић саопштио извештај оцењивачког суда о томе конкурсу проф. Хајлигентал је одговорио писмом у коме, постављајући једно интересантно питање у вези са развитком Београда, говори о принципијелним грешкама и тешком искуству до кога се касно дошло: „ . . . Одељак из извештаја о конкурсу, који сте ми послали, поставља питање: да ли је „економски" чинилац, који оцењивачки суд тако јако наглашује, „приватно-економски" чинилац или је он „национално-економ-

ски". Према мојим искуствима, прошпрење градова увек је било посматрано као трговина од стране оних који се баве шпекулацијом. Та метода је баш у почетку радова веома привлачна, јер је тако најпре могућно постићи резултате, а да општина прође без великих инвестиција. Али, касније се таказ начин рада свети, а затиШ он води ка скупим ценама, нагомилавању спратова и рђавим стаповима. Рђаве последице таквог система по-

Вила у ул. Милешевској

казују се тек касније, али тада су већ све околности подешене према томе систему, тако да више није могућно ослободити се тога. „У Немачкој се дошло до тог сазнања тек када је процес рашћења градова углавном био завршен." Видећи да се проф. Хајлигентал истински интересује за развитак Београда, арх. Максимовић му је послао и број нашег часописа „Београдских општинских новина" у коме су објављени одабрани написи, добивени нашом анкетом о архитектури Београда. Писмо којим је на то одговорио проф. Др. Хајлигентал веома је интересантно: „ . . . Резултат анкете о фасадама Београда разгледао сам са великим интересом и налазим да је фактички учињен велики напредак у разним правцима. „Нарочито су ме занимала Ваша расправљања о могућности архитектонске контроле