Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 451

често чак на подводном и претходно необезбеђеном терену, са малим прозорима, ниским кровом, земљаним подом и сасвим узаним оделењима. Безброј оваквих бедних кровињара за становање, не би се смело употребити ни као заклон за стоку, а никако за људе са породицама. Међутим, у таквим становима пропадају многе сиромашне београдске породице и у њима расту нове генерације, које ће имати све одлике превремене физичке исцрпености, са траговима хроничних болести и душевне потиштености. Наравно, да је у таквим београдским становима морталитет необично висок, чиме се једино даје објасиити процентуално врло висока смртност у Београду. Ово би у општим цртама представљало здравствену слику београдских станбених прилика. Има, међутим, још један податак, који поред нехигијенских услова самих зграда, такође великим делом утиче на потенцирање нездравих станбених прилика у Београду. То је претрпаност. Одавно је пак позната улога претрпаности на појаву болести, нарочито социјалних. Отуда још се један парадокс мора истаћи кад се расправља о овом питању. У Београду већ постоји доста празних станова и то баш у новим зградама, док се с друге стране многе породице гуше у нездравим становима. Објашњење лежи у скупоћи станбеног закупа, који је сразмерно према цени осталих потреба за живот превише висок. Узмимо за пример једну породицу, чији просечан месечни приход не износи више од 1500 дин. месечно, каквих има доста у Београду. Она је принуђена да станује у нехигијенском стану и да за скучен простор плаћа најмање 6 до 700 дин. месечно, што значи да близу половине целог прихода мора издавати само на стан, који при том не задовољава здравствене услове. Многе породице тако живе по цену лишавања других основних животних лотреба, понајпре исхране, огрева и одеће. Шта тек да се каже за породице, па и за самце, чији је приход испод означеног, каквих такође има врло много? Безброј примера, из сопственог запажања, могло би се навести у прилог очајног поло.жаја многих грађана само због скупих станова. Овај разлог многе младе људе задржава од заснивања породице, те и са ове стране тешке станбене прилике наше престонице штетно утичу на размножавање расе, изискујући да се приступи што хитније и енергичније разумном решењу тога нитања. Намеће се сада питање: како да се поправе рђави услови за становање великог дела београдског становништва? Ово питање није ни најмање лако решити јер је чисто економског карактера. Било би најједноставније одлучити да се забрани настањивање зграда, које не одговарају хигијенским приликама. Али се ту адмах долази

у опреку са многим материјалним тешко премостивим околностима. Наишло би се на отпор сопственика, који се грчевито држе свога добра, које истина другима доноси болест и несрећу, али њима ствара известан приход, од кога чак често сами живе. Шта би исто тако у том случају чинили закупци станова, ако се одагнају из нездравих станова, приступачних њиховој кеси, а на другој страни не пружа им се здрав стан за њима подношљив закуп? Настале би свакако пометње и потреси да би се брзо одустало од таквог начина решења станбеног проблема. Међутим, ово ни у ком случају не сме да

Анкетирани станови: Из Балканске улице (соба без дневног осветлења)

значи да се због тих тешкоћа не треба да приступи решавању етанбеног питања. С тога је сасвим похвална намера Београдске општинске управе што је, најзад, макар и у задњи час, дошла на идеју да свестрано испита све могућности за станбено оздрављење престонице. Ова анкета београдских станова у исто време значи да се осећа колико је тај проблем не само важан, већ и врло тежак, и необично актуелан. Какве мере треба предузети у том правцу? Оно што је на првом месту потребно јесте строга забрана даљег подизања .нехигијенских станова не само на грађевинској територији Београда, већ и у његовој близини. Иначе би се створиле насеобине типа Јатаган-