Општинске новине

Стр. 452

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

мале на земљишту других општина у додиру са београдском, а ово би посредним путем имало штетног утицаја и на здравствено стање београдског становништва. Друга мера у овом 'Правцу, која би општини предстојала, јесте асанација запуштених крајева, већ изграђених, у којима још не постоји водовод, канализација, електрично осветлење и калдрмисане улице. При овоме би се могло извршити парцијелно расељавање или забрана становања, понајпре ако се подигнуте нездраве кућице налазе изван изграђеног конгломерисаног насеља. Најважнији задатак општине у области станбене политике састоји се у пружању могућности сиромашном становништу да дође до што хигијенскијег, а притом што јевтинијег стана. Ово представља много тешкоћа, јер су зато потребна велика новчана средства, Међутим, новац се за ову сврху не сме жалити, пошто се стоструко враћа посредним путем. Пружањем здравих и јевтиних станова сиромашним београдским грађанима постигло би се најједноставнији начин одстрањивања становања по нездравим становима. Они би се постепено спонтано испразнили чим и сиромашан свет има могућности да дође до здравог и јевтиног стана. Према томе, изградња од стране комуналне заједнице нових станова, са популарним закупним ценама, представља најбољи начин одстрањења сиромашног становништва од нездравих станова. Са хигијенске тачке гледишта бољи је систем гарденситиа, од великих зграда касарнског типа, за чије је одржање потребно нарочито хигијенско васпитање које не постоји у довољној мери ни код нашег образованијег света. Систем малих зграда, са баштама, поред тога што је здравији, одговара много боље и нашем менталитету, јер се у њима наш свет осећа више код своје куће. У осталом, утврђено је већ, да су вароши, које се развијају у висину место у ширину, више изложене опасности од болести, нарочито туберкулозе. Вароши са високим зградама зараженије су туберкулозом него вароши са ниским кућама. У Лондону је смањена смртност од туберкулозе за једну четвртину захваљујући овим мерама: снабдевање становништва чистом водом у довољној количини, затим брзим и савршено хигијенским изношењем нечистоће, али оно што је нарочито дозволило да се успешно бори против туберкулозе, јесте то што у енглеским варошима не постоји она претрпаност у становима, као по другим европским варошима. Улице су широке, куће ниске, пролази пространи. У Лондону има просечно 8 становника у једној кући, докле их у Паризу има на пример 35. Држећи се принципа да су здравије вароши, које се развијају у ширину, са ниским зградама, требало би претпоставити да тај услов Београд у пуној мери испуњава и да

би с тога Београд требао да буде здрава варош. Међутим, здравствено стање у Београду је напротив рђаво. Ово долази отуда, што се у њему подигао велики број нездравих кућа. И ако се налазе изван штетних испаравања великих вароши, на домаку сунца и ваздуха, оне представљају огњишта заразе. Подизање ниских зграда у вароши која се тек изграђује и која је средиште једне велике државе од 14 милиона становника, има својих естетских незгода. С тога приватним лицима ни у ком случаЈу не треба ускраћивати да у цет-ралним деловима вароши подижу зграде од више спратова, али под условом да се при гоме строго придржавају унапред утврђених не само естетских правила, већ и хигијенских. Из свега изложеног намеће се као закључак, да општина треба да предузме као хитне и неодложне ове мере у .погледу станбене асанације Београда: 1) Завести одмах строгу контролу изградње станова у погледу хигијенском и апсолутно онемогућавање подизања нехигијенских зграда; 2) Забранити даље ширење вароши у најудаљенијој периферији, јер не постоје никакве потребе према данашњем бројном стању Београда, а према изгледима за даље његово економско напредовање ово ширење само представља тешкоће за извођење канализације и других јавних хигијенских радова; 3) Извршити селекцију станова са забраном становања у влажним, нездравим становима; 4) Извршити асанацију већ подигнутих насеља, на тај начин што би се свуда спровела канализација и водовод, а улице поплочиле, и оставило слободног простора за јавне паркове и скверове; 5) Изградити јевтине станове за раднике и у њих населити све оне који са породицама пропадају по нездравим становима; 6) Фаворизирати у сваком погледу изградњу колонија за становање, као што је например чиновничка и професорска; 7) Принудним мерама натерати сопственике већ дотрајалих зграда у централним деловима вароши да подижу зграде већег типа, чија би естетска и здравствена страна задовољавала; у исто време забранити изградњу великих зграда по периферији, коју треба претворити у неку врсту гарден-ситиа, како је то учињено, на пример, у Берлину. Поред финансијских жртава преко дугорочних хипотекарних зајмова са мало више одлучности и са добрим познавањем градске хигијене, ове би мере, при садањим социјалним и економским приликама, у многоме припомогле да Београд постане не само једна од најлепших вароши, већ и најхигијенскијих, јер се естетика и хигијена, кад су у питању станови, само допуњују, а никако искључују, како би се то дало закључити према досадањој изградњи југословенске престонице.