Општинске новине

2

Д-р Боривоје Мих. Ђорђевић, шеф Антитуберкулозног диспансера О. г. Б.

ЗначаЈ малих радничких станова за антихуберкулозну профилаксу

Станбено питање је један од најважнијих проблема у антитуберкулозној профилакси. Оно је исто тако и једна од највећих брига градске хигијене. Посматрано са те тачке гледишта, питање здравих станова тесно је скопчано са морбидитетом и морталитетом не само појединих вароши као целине, него и са појединим квартовима у једној истој вароши као најбољи индикатор за оцењивање нивоа на коме се налази хигијена станова. Као најосетљивије мерило уздизања или спуштања тога нивоа, може нам послужити проценат оболелости или смртности од туберкулозе у појединим варошима, или још боље у појединим деловима вароши. Туберкулоза плућа је болест која је тесно везана са хигијеном стана. Имамо велики број примера у том погледу у неким већим европским престоницама, нарочито у Лондону. У густо насељеним старим сиромашним квартовима са нехигијенским зградама, прљавим, запуштеним, мрачним двориштима и становима, са узаним кривудавим улицама, без довољно светлости и ваздуха, смртност од туберкулозе .је ол 19 на 1.000 становника спала рапидно на 4—5 на 1.000 чим су ти квартови као целина били експроприсани, преуређени, просечени широки, прави булевари, засађено дрвеће и подигнуте модерне грађевине, до којих је допирало до-1 вољно светлости и ваздуха. Сличан пример имамо и у Паризу: XVIII кварт познат са својим сиротињским становима (54%) има 30 на 1000 смртности од туберкулозе, док је у VIII кварту који се одликује својим широким улицама, авнијама и модерним новим грађевина- ■ ма (свега 9% сачињавају сиромашни станови) смртност од туберкулозе је 14 на 1000. Анкета коју смо водили од самог почетка рада и отварања Антиуберкулозног диспансера Општине града Београда дала нам је врло интересантне податке за Београд. Узгред напоменуто, Антитуберкулозни диспансер уопште је најпогоднији центар за вођење једне овакве анкете за сиромашне станове, јер ту долазц/ готово искључиво сиромашан свет, ситне занатлије, ситни трговци и чиновници, радници упослени и неупослени сиромашни намештеници итд. Дакле, језгро сиромашног света који у ствари и сачињава већину градског становништва.

Видимо да је међу њима туберкулозна зараза највише узела маха и да је код већине хигијена стана скоро на најнижем ступњу. Врло мало имали смо на прегледу болесника који станује у центру Београда, а највећи број нам је долазио из Јатаган Мале, Савамале, Дорћола, Маринкове баре, Булбулдера и Цветкове механе. Стари Врачарски и Палилулски кварт и неки делови VI кварта су нам пали у очи са великим бројем туберкулозних болесника. Видимо исто тако из статистике државног антитуберкулозног диспансера, да је у I кварту најмање туберкулозних, док их у V и IX има највише. Истина је да су ови квартови највећим делом насељени сиромашним светом, који се најчешће обраћа за бесплатну лекарску помоћ, али треба имати на уму, да су то уједно и делови вароши који имају врло много нездравих станова. Можемо слободно рећи да је распрострањеност туберкулозе у једном кварту најбоље огледало његових станбених хигијенских прилика. Код свих наших сиромашних болесника који долазе на преглед у диспансер води се марљива анкета о хигијени стана. Можемо рећи, да не бисмо износили цифре, да је 65% тих малих станова нездраво, било што недостаје један или више од капиталних хигијенских услова здравог стана. Од осталих, ако бисмо узели мало строжије мерило по којем би требало да сваки стан има купатило и засебан клозет у стану, да је окренут југо-истоку, да има довољно пространо двориште у сунцу и зеленилу, да је улица поред стана довољно широка, онда би проценат исправних станова био још мањи. Онај мали остатак који бисмо још и могли назвати исправним, има једну велику замерку: да је сувише густо насељен. Уопште у Београду, као и у свима варошима које се нагло подижу, у погледу станова постоји велики контраст: у центру скупи станови релативно ретко насељени, а на периферији сиромашни и нехигијенски станови густо насељени. Видели смо мало час какав је утицај имала на ширење туберкулозе тако густа насељеност по малим нездравим становима. Да је то једно опште правило, које је установљено и у земљама чији станови стоје у већини на много вишем хигијенском ступњу видимо из неколико по-