Општинске новине
Стр. 454
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
знатих статистика. У Паризу на пример у квартовима где већину сачињавају удобни станови у великим зградама, са пространим двориштима, са вртовима и зеленилом око зграда, општи морталитет је 9 на 1000, док је у осталим деловима града, где су зграде збијене, без дворишта, са великим бројем неисправних станова, морталитет 17,4 на 1000. У Немачкој у Улму, смртност је 15,5 на 1000, у центру града где је насељеност и сувише густа, и где је земљиште због скупоће искоришћено до крајњих граница за радње и станове, док на периферији, где има више вила и котежа, смртност је само 5,8 на 1000 становника. Врло је интересантна берлинска статистика, нарочито у вези са податцима, које смо
Анкетирани станови: Са Хајдук Вељковог Венцг
ми сакупили за београдске прилике и које ћемо мало даље изнети. Наиме нађено је да је смртност на 1000 становника била: 163,5 по становима само од једне собе, 22,5 по становима само од две собе, 7,5 по становима само од три собе, а 3,4 по становима само од четири и више соба. Код нас у Беогаду, бар према нашим подацима ,већину сиромашних станова сачињавају станови са два одељења: соба и кујна (60%). Затим по реду долазе станови само од једне собе (т.ј. као засебан стан, не као део другог стана), па онда станови од 3 собе. Станови од више од 3 соба су веома ретки код наших болесника. Поред раније наведених неповољних хигијенских услова, код наших сиромашних станова има и једна друга рђава страна; то је висина кирије, која је далеко изнад вредности стана. Наша анкета обухвата око 600 таквих сиромашних станова од 1 до 3 собе. Кирија се креће од 100 до 300 динара за једну
собу, од 300 до 500 за две собе, а од 500 до 800 динара некад и више за станове од три собе. Али ако упоредимо истовремено и приходе тих станара видимо да су они у великој диспропорцији са киријама. Већина наших болесника нема сталног занимања те ни тачна висина прихода није могла бити увек одређена, али у сваком случају налазили смо врло често, да је кирија према приходу била у односу 1:3 (око 30%), или 1:2 (10% случајева), а остатак у мањој сразмери, али никад мање од 1:4. Дакле, и ако нехигијенски, и ако тескобни, станови су за сиромашне доста скупи. Поредећи према великим становима, мали станови су релативно много скупљи. Један мали раднички стан требало би да има минимум од 40 м 2 под кровом или површине, да су собе високе најмање 2,60 до 2,80 мет., зидане од чврстог материјала наравно, да стан има своје купатило и клозет. Мора бити тако постављен да је већим делом дана изложен сунчаној светлости и да око стана има довољно слободног простора. Цена једног таквог стана може варирати према месту, пространству, мањој или већој унутрашњој савршености у погледу удобности, али би требало настојати да никад не премаша бар 1/5 укупне зараде закупника. Решење станбеног питања је крупан и сложен проблем. Оно се може решити једино широм колаборацијом државе, Општине и приватних институција. Планова за то решење може бити и оригиналних и идеалних, али за свако место треба прво узети у обзир оне које се могу извршити. То је најважније. Који систем првенствено изабрати: мале котеже, гарден-сити, или велике колективне зграде. За наше прилике и један и други систем имали би рђавих страна, ако би били искључиво примењени. Велике колективне зграде са 100 и више станова, имају пре свега ту рђаву хигијенску страну, што би у случају епидемије претила велика опасност за све укућане ,а нарочито за децу. Затим они захтевају великих материјалних жртава и напослетку не би се никада могао подићи толики број таквих великих зграда, да би за све сиромашне било места. Систем котежа имао би ту тешкоћу, што захтева веће комплексе слободног земљишта, којих нема тако много у непосредној близини Београда а ако би се удаљили мало више од вароши, требало би одмах решавати и питање брзих, практичних и јефтиних комуникационих сретстава. Уз то долази као неминовно и питање електрике, водовода, канализације и питање снабдевања намирница. Дакле, треба имати у виду и један и други систем. Затим истовремено као необично важно покушати и са трансформацијом нездравих станова свуда где је то могуће. Читав један низ мера и правилника у чије детаље не можемо овде улазити, били би потребни да се то изврши. Ми смо у законодавству у том по-