Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 461

пачни оној великој маси београдских грађана, која преставља 85% од његове целине; 7) Због тога је неминовно морало доћи до сналажења огромног броја грађана у решавању станбеног питања на начин како је ко од њих знао и стигао, што је изражено у бесправном зидању најнакараднијих ћумеза ■— кућа и у бежању у све удаљеније периферије Београда и ван њега. Та нужда створила је, дакле, и ову растуреност Београда и хигијенско и естетско ругло у станбеном питању којим он обилуЈе. То је данашња ситуација. Станбено питање Је дакле, отворена рана на социјалноме телу Београда. Њу треба видати; чим пре тим боље. Шта би требало урадити за оживљавање делатности и како да се дође до средстава за ту сврху, о томе овога пута не пишем, јер је о томе било речи у мојој студији која је оштампана у једном ранијем броју ,,Београдских општинских новина", на коју смо већ раније скренули пажњу, и у реферату на конгресу Радничких комора, који је посебно оштампан. Радници и станбено питање Ми смо већ у пуној летњој сезони. Сезонски радови у које спада и грађевинство морали би да буду у пуноме јеку. А они углавном мирују. У Београду, као и у другим нашим градским центрима, реткост је видети коју отпочету грађевину. Никад до сад иза рата мртвило у грађевинству није било овако велико као што је ове године. То стање са мртвилом. у грађевинству раскрива: 1) да смо са станбеном политиком, каква је била вођена до сада, дошли на мртву тачку; 2) да са застојем у грађевинству стојимо на мртвој тачци и у скроз немогућој ситуацији за велики део наших суграђана; и 3} што је у овоме случају и најважније: да огромна маса наших грађана у јеку сезоне -— нема шта да ради. За масе тих наших суграђана питање се сада поставља не више толико у налажењу хигијенског и економски подносивог стана, колико V жељи да не буду дирани у садањим свошм јазбинама, па какве су оне да су. •1а лично сам имао прилике да вршим анкету код незапослених грађевинских и других радника разних струка и установио сам да сада, у јеку сезоне, велики део њих дугује кири.р/ за стан по два. три, па и четири месеца. На разне начине ови људи се поеко лета ловшап' дз лоћу ло кдкве такве зарале. да би се могли исхпанити. Али њихове кућне ствари, које има"/ у становима због неплаћене кирије, већ давно не припадају више њима. Шта ће са тим радницима београдским да

буде у јесен, у зиму, и на пролеће, кад већ сада не знају како да се прехране и шта да отпочну сами са собом? О положају незапослених београдских радника и намештеника већ сада мора да се води рачуна. Кирије које они плаћају махом су веће него кирије, које плаћају уредне платише. Познато ми је више случајева, да су кућевласници одбијали да смање кирије незапосленим радницима све дотле док нису платили дужну кирију. И овде је, на један врло несоцијалан начин, до израза дошло старо правило либералне школе да већи ризик доноси већу цену; јер највећи ризик за кућевласника јесте незапослен његов кирајџија. За све људе који отвореним очима иду кроз свет намеће се неодложан захтев момента: 1) да цене београдским становима уопште падну, како би дошле V сразмеру са економском снагом огромног дела нашег грађанства; и 2.) већ од сада старање за станове незапосленим радницима и намештеницима уопште, а нарочито преко зиме . У првом случају ми поновно, не знамо по који пут већ, истичемо наш стари захтев: да се укине закон ко ји сеобе из станова иставља за пролеће и јесен, и да се сеобе утврде —■ као и у целом свету што је то. па и у областима ппеко Саве и Дунава — за сваки месец. Чешће мењање станова пре ће довести до регулисања закупних цена, на колико толико нормалну висину. А у другом случају, нужно је увести мораториум за кирије које дугују незапосленп радници. Ми живимо у привредно заиста изузетном времену. А у изузетним временима нужне су изузетне мере. За време рата се прописују мооатори.ји за дугове. У току рата је и станбено питање било предмет нарочите пажње: маса мобилисаних људи је уживала право на некретност породица у затеченим становима, и поописане су и висине кири.ја ради њихове заштите. У току привредне кризе, коју преживљујемо, јавност је довољно упозната нагаре са .мораториумом за сељачке дугове, а одмах за тим и са моратооиумом за банке. Све 1'е то стање нужде. да би се превеслало до бољих времена. Исто тако стање нужде је да и незапослени радници буду некретни у свогам становима, па и у случају да нису у стању да уредно плаћају дужну кирију. Индекси цена показују да су нарочито пале пене сеоским производима, дакле сељаковој падној снази, они показују да су цене индустоиским пооизводима за око 60 па и пуних стотину и више процената веће од цена сеоских производа, али да су наднице радничке ипак срозане на ниво цена сељакове радне снаге; најзад, индекси показују да су цене станова сачувале највећу висину, скоро дупло, а

3