Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 479

С друге стране недостатак у јевтиним становима повлачи разне немиле последице. Пренасељеност, (према статистици кад је више од две особе у једној соби), утиче незгодно у здравственом погледу; за спавање мора се имати довољно ваздуха, болесници морају имати засебну собу. Туберкулоза у београдској пренасељености коси. Морално, недостатак у становима делује исто тако поражавајуће. Родитељи морају имати засебну одају од одраслије деце; кроз Рудолф-Вирхоф болницу у Берлину дефилују грдна деца испод 14 година, која су већ полно заражена, благодарећи криво схваћеним примерима у свом пренасељеном кварту. Најзад, потребно је сваком ново-закљученом брачном пару дати нов и удобан стан. Несташица у становима приморава нове брачне парове да живе са својим родитељима у заједници, чиме нова фамилија губи учење о самосталности, које је тако важно по живот. Сви ови разлози приморавали су градске општине, па и државу, да се побрину о довољном броју јевтиних станова. То се радило на више начина: 1) Доносили су се закони о заштити кирајџија, (нормирале цене киријама, ударали намети на луксузне станове итд.); 2) заштићивали су се постојећи станови, (ослобођавањем од разних такса, од пореза за извесно време итд.); 3) власти су финансиски и материјално помагали зидање станова и најзад 4) држава и општина су саме зидале своје станове да би помогле несташици. Примери су нам: немачки закон о киријама од 24 марта 1922, наш закон о киријама који је укинут, наш правилник о ослобођењу сопственика од плаћања пореза на приход од нових зграда и ослобођењу тих зграда у опште од 22 марта 1922 год., затим Рибоов и Лушеров закон у Француској, Енглески \Ућеа11еу-Ас<: из 1924, најзад бечки општински станови и Лајпцишко општинско друштво за зидање итд. Београдска општина —• то се мора подвући — до сада није се довољно бринула директно за подизање потребног броја станова у граду. Она додуше има известан број својих јевтиних станова које издаје, али то је све далеко од праве станбене политкке. Њени су станови: 1) Зграда у Радничкој ул. са 114 станова; 2) Зграда у Дринчићевој улици број 3 са 24 стана; 3) Зграда у Франше д,Епере-а ул. 45 са 28 станова; 4) Четири павиљона код Топовских шупа са 40 станова; 5) Два павиљона у Светог Николе улици са 62 стана; 6) Три бараке у Прокупачкој улици са 31 станом; 7) Зграде станови разни са 92 стана;

8) Зграде —дућани разни са 80 станова; 9) Општинска штедионица са 1 станом; Свега 422 стана и дућана. (Укупна месечна кирија била је 1931 год. 189.087 динара). Цена становима од 50—2000 дин. месечно. Ово и ако преставља прву, најнужнију помоћ, још је врло далеко да попуни осетну празнину јевтиних станова код нас ли у опште личи на неку станбену здраву политику.

Општински станови у Радничкој улици

Још ни један светски конгрес о јевтиним становима (одржати у Брислу, Риму и др.), није успео прецизно да одреди шта се зове мали нли јевтин стан. Хтело се да се зна колика је то „порција стана", која треба једном човеку, који су то социолошки основи малог

Општински станови у Дринчићевој улици

стана тачно, који је то биолошки минимум стана у коме човек може да живи итд. Резиме одговора био је да треба стварати станове, који су, и ако мали, здрави и хигијнески и који имају подношљиве кирије! Дакле норме треба тражити према коњуктури локалног живота у граду. Технички се, међутим, узимају неке просечне вредности, које обично служе као база за почетак студија. Сматра се да је једна породица (отац, мати и двоје мале деце) треба да заузимају стан од 48 до 60 м 2