Општинске новине

Стр. 480

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

или до 180 м 3 ваздуха. У Паризу ипак видимо да је и овај минимум покварен и да њихови јевтини станови силазе и до 33 м 2 , па је стога боље не заводити се никаквим нормама већ решавти ствари према локалним потребама, водећи рачуна о основној хигијени и о сношљивости кирије. Како треба попунити недостатак у малим становима у Београду? Наше је мишљење, једино посредном помоћи од стране Београдске општине, никако зидањем. Муниципализам у опште има пуно незгодних сграна. Општина подизањем разних трговачких предузећа конкурише приватној иницијативи; шта би, најзад, радили разни апотекари, хлебари, млекари, предузимачи и други ако би Београдска општина почела да подиже своје апотеке, хлебарнице, млекаџинице, своје зграде у режији и слично. Један слаб пример подизања новог ладног купатила на Сави, показује колико зачас Општина може да конкурише приватнима. Општина данас држи монопол воде и електрике у Београду. Зашто то не би могла да држе каква приватна друштва? Ми живимо у II Интернационали где је конкуренција дозвољена. Али то су питања која су већ давно

покренута била у свету, па и преко нашег престоничког часописа, око којих су се многа копља ломила и није на нама да их одобравамо или не. Међутим, потребно је знати границе докле сме да иде муниципализам па да се не поремети садањи социјални поредак тј. треба тачно оценити на пример: да ли је боље да Београдска општина подигне своје пекаре или да остави хлебаре да и даље мирно раде као мале занатлије и плаћају општини прирез (разуме се уз хигијенске прописе). Ово је врло деликатно питање, чије рефлексије говоре да је у Београду боље за сад помагати индиректно подизање јевтиних стансва. И из других разлога. Финансиских на прво место. Београдска општина данас нема новаца за то а чак кад би га и нашла, то би било путем скупог зајма и питање је колико би он био умесан, кад се узме у обзир преоптерећеност и данашњег општинског буџета разним ануитетима зајмова. Затим, питање је како би тај цео посао успео, јер је познато да је потребно доста времена док једно такво општинско предузеће почне да се исправно, мислимо не трговачки већ социјално, експлоатише. Неки ће приметити да су социјални разлози ти,

ЈЖРИЗ.

"ГН1

п

3 12,7 п

^ ШЕШ јј_ IВ Ј ■ ј □.

ш>

♦ ПО&РШ. СТАМА 33, "И г и»>гра5е.нл зап. ]4о. • М 3 г-; г га ПР02.0РИ 8.-М 4 ПРИ^ЕМ/ОЕ. ч 1 — ; КРЕ.В.ЕТА 3.

-1

епоАТ.

Пое>РШ СТАПА 61,8м 2 ^КЗГРАБЕНА ЗАГЈ. 235.-«»

ПРОЗОРИ

13.5м г

поигги/зе.

КРЕОеТА А .

* # з 4

Јевтини станови за једну породицу у Паризу и Бечу, Париски стан сасвим мали, свега 33 — м 2 ; нема ни купатила ни туша, — кујна је у приземљу. Бечки стан знатно пространији заузима 61,8 м 2 , одлично ]е решен у погледу размештаја кревета