Општинске новине

Јован Дравић, проф.

Мали станови

Подухват Редакционог одбора „Београдских општинских новина" да путем анкета, помогне напоре Београдске општине у решавању комуналних и социјалних проблема за сваку је похвалу. Једна од великих брига свих послератних општинских управа била је како да се збрине са станом скромна већина — њеног становништва — махом сиромашног стања. Много узрока има што том питању није могла бити поклоњена пуна пажња све до најновијег времена. То је баш и узрок те се у Београду изградило врло много нехигијенских и савршено нездравих насеља.

Јатаган Мала (Бољи део)

Нагли пораст становника у Београду, који нису имали где да се сместе, учинило је, те су за врло кратко време подигнута читава дивља насеља, без одобрења власти, на туђем земљишту (општинском, државном па и приватном). Тако је постала: „Јатаган мала", „Пиштољ мала" и др. чија нам имена најбоље казују како су и подигнута. Па и данас се у свима крајевима Београда подиже и даље несметано много малих нехигијенских станова. По првом питању које се поставило у анкети: има ли Београд довољно малих и јевтиних станова за своје сиромашне радне грађане и дали ти станови одговарају основним хигијенским условима може се са сигурношћу дати негативан одговар у сваком погледу. Мало који град у свету стоји у том правцу на нижем степену него наш лепи Београд.

И ако у Београду има врло много празних великих и средњих станова, у малим становима још увек влада катастрофална оскудица. Већином великих станова закупнина је пала до 50%; док је код малих станова тај проценат врло мали, ни у ком случају већи од 10%. Како да се попуни недостатак у малим становима? У првом реду треба општина да иитензивније настави зидање т. зв. општинских станова. Она је досада озидала неколико зграда у ту сврху: у Радничкој улици, Дринчићевој, Св. Николској, на Топчидерском брду, код општинске циглане, код Вајфертове пиваре (те су зграде уступљене Мин. саобраћаја за 15 година с тим да их после општина понова узме за своје особље). Тај првенствено комунални посао ваља наставити и у ту сврху не треба жалити ни труда, ни сретстава. Тако би исто требало потпомоћи приватне и задружне установе у изградњи малих станова у групама од собе и кујне или две собе и кујне у данашњем сиромашном Београду, највећа је потреба за становима и осталим хигијенским принадлежностима. Соба треба да је велика око 20 м 2 , а кухиња око 10 м 2 . Остале потребне просторије око 10 м 2 . висина 3 м. Ако би се ови станови изграђивали по систему Гарден-ситиа (у баштама), по четири стана у једној згради, онда би један стан стајао максимум око 30.000 дин. Према томе такав стан не би требало да буде скупљи од 200—220 дин. месечне кирије. За овакву врсту инвестиција Београдска општина лично или преко једне за те сврхе специјално формиране станбене задруге могла би да добије велики дугорочан зајам, кога би исплатиле кирије тих малих и хигијенских станова. Однос између висина кирија и зарада економски слабих редова београдског грађанства је до зла Бога несразмеран. Један радник са зарадом од 30 дин. дневно за стан на крајњој периферији (у Маринковој Бари) плаћа 200 до 250 дин. месчно! Дакле то је око 35% од његових прихода. За Београд који има изванредно лепу и здраву околину најбољи је систем изграђивања Гарден-сити-а, везаних брзим саобраћајним сретствима. Нездраве станове и зграде треба неминовно порушити, само што то треба посте-