Општинске новине

6*

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 487

особље и обвезала га да поштено и савесно врше своје поверене му дужности. Привредна предузећа са већим бројем раднога особља имају потребу и позвана су да подижу радничке станове, чија би величина била према потреби и платежној моћи њиховог радног особља. Но ма колика величина тих станова била, морају бити здрави и потпуно одговарати свим хигијенским условима. За сва већа предузећа животна је потреба да крај својих постројења имају зграде за своје радништво, у којима би радници становали уз малу кирију. Ма колико наша већа предузећа располагала са недовољним капиталом и ма колико била несређена кредитна политика због изгЈ/бљеног неповерења, ипак ако предузетници буду имали довољно смисла за подизање радничких станова, они их могу подићи. Уложени капитал никад не може доћи у питање, јер би радништво плаћало солидну кирију са којом би се уложени капитал благовремено амортизовао. Београдска општина позвана је такође својим великим опште комуналним интересима, да подигне свој велики дом, који би не само задовољио једну неодложну потребу општинску, но би и чинио част Краљевској престоници — као репрезентативна комунална палата. Поред дома да подигне и све друге потребне јој грађевине за све своје установе, које по природи својих послова не би могле бити смештене у велики општински дом. Сем ових својих грађевина, Општина је дужна да што пре подигне потребан број грађевина за станове свију својих службеника. Станови да буду соба и кујна, две собе и кујна и три собе и кујна, са осталим принадлежностима. Само се по себи разуме, да ти станови треба да одговарају свима основним хигијенским условима. А како општина има оно што је најпотребније за подизање свију ових грађевина — довољно повољних плацева — то би она са мало више уложенога труда и добрим схватањем својих великих интереса и савремене комуналне и социјалне политике, на хипотекарни кредит могла подићи све потребне јој зграде и за своје канцеларије и за станове својих службеника, и то на подлози својих плацева и кирије, коју општина данас тако издашно плаћа за закуп потребних јој зграда. За ануитете узеле би се и кирије, које би плаћало службено особље за своје станове. Сама општина на име кирије за потребне јој зграде плаћа огромну суму годишње. А хиљаде њених службеника плаћају још и више кирије за своје нездраве и бедне станове по разним крајевима Београда, најчешће километрима удаљеним од места службовања. Са тим тако великим кири-

јама, које плаћа општина и њено особље, за кратак низ година амортизовале би се нове грађевине. После амортизације општина би од зграда за становање својих службеника имала огроман и сигуран приход, са којим би подмиривала друге потребе у својој социјалној политици. Поред ове велике и очигледне користи од подизања поменутих зграда, а нарочито радничких станова, општина би имала још једну претежну корист. На име, што би подизањем тих зграда сачувала своје драгоцене плацеве, у колико их је још остало од јагме, а које сада похвално брани претседник г. Милулин Петровић, пошумљавањем истих. Ако би Министарства за себе и своје чиновништво и остало службено особље у Београду; општина за себе и своје службено особље и привредна предузећа за своје радништво подигли потребне им зграде, онда би то било најсрећније решено станбено питање у Београду. Најсрећније велимо, јер би осталим бескућницима слободних професија остале данашње зграде, чија би кирија спала са педесет а и више процената, те би била сношљива. Оваквим решењем станбеног питања у Беогаду, нестало би свију оних многобројних страћара и крајње нездравих станова у којима данас страда београдска сиротиња, јер у истима нико више не би становао. Самим тим што би ти станови остали празни, они би били порушени, пошто сопственици не би могли на те празне страћаре плаћати велике државне и самоупрване дажбине. На крају, после напред изложенога, осећам потребу да напоменем још и ово: Мислим да би надлежни ваљало да допуштају, у крајевима ван градског центра, сиромашним грађанима да подижу мале, али здраве станове за лично становање са својом породицом. Наравно на означеној регулационој линији и са плацем колики имају. Мислим да је сува штета ометати подизање малих станова за лично становање на оним плацевима периферије којима фали неколико метара од предвиђене величине, као што је било случајева да се недопушта подизање грађевине што плацу фали — метар и двадесет сантиметара! Кад су се оваква питања покретала у општинском одбору, ја сам стручњацима доказивао да су живот и човекове потребе јаче од њихове стручности и да за општинску управу постоји социјално и политичко мерило при решавању ових питања грађевинске политике. То и на овоме месту нарочито наглашавам .