Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 493

уверили, има данас 90% кућица у којима стаиују 6—8 чланова и где на једног члана често не дође ни 2.1/2 кубна метра ваздуха. Доиста нешто нечувено кад се помисли, да модерна ветеринарска наука тражи да у обору свињском на једног вепра дође најмање 2 кубна метра ваздуха." Жалосна, а истинита чињеница је да по овим кућерцима на периферији и ван ње живи гро нашег радног света и то мануелни и интелектуални радници, којима је после свакодневног рада најпотребнији одмор у здравом стану, као животна храна, а коју они, на жалост немају. Нећемо претерати ако кажемо да Београд ,и поред велике изградње стаиова, нема мале станове за смештај радног и сиромашног света. Јер и оно што има у таквим је нехигијенским приликама да се не може рачунати да их у опште има. За један хигијенски стан, који би одговарао здравственим и социјалним потребама раднога света, потребни су услови: да има подлогу чврсту, да је од тврдог материјала, да има до^ољан простор, потребну кубатуру коју хигијенски закони захтевају (око 200 м 3 ), са свима нузпросторијама за одржавање физичке чистоте и здравља, да су просторије видне и изложене сунцу. Желети је, због породичног живота, да има извесан простор око стана за двориште и зеленило. И ако би један овакав стан најбоље одговарао потребама радног света, по нашем мишљењу, код нас нема довољно могућности за изградњу таквих станова. Незгода долази због простора, места, превозних сретстава и природе рада градског становништва. Према томе, најбоље би било определити се за изградњу мањих станова сконцентрисаних у више зграда, које би престављале један засебан комплекс, и које би имале једно заједничко пространо дворитше са парком, дечијим игралиштем и забавиштем. На тај начин сви услови економски, здравствени и социјални били би испуњени. Шта више, могло би се онда помишљати и на рушење свих малих, нездравих и нехигијенских и релативно скупих станова којн престављају кућерци, уџерице и страћаре као ругло једне модерне вароши, а исто тако и носиоца свих врста болести и беде. Природно да се при изградњи нових станова мора обратити пажња на места где се они имају подићи у вези са земљишиим ра-

довима око канализације, водовода, осветљења и комуникације, као и на снабдевање животних потреба становника. Све ово мора да се ради смишљено по већ утврђеном и одобреном плану. Што се тиче рушења нехигијенских станова, које би непристрасна санитетско-социјална анкета огласила за такве, ово треба вршити упоредо са изградњом нових хигијенских станова тако да наш радни свет не би од тога трпео, нашавши се силом прилика на улици.

Са Земаљске хигијенске изложбе: Једиа београдска нехигијенска соба, легло туберкулозе

Срества за изградњу нових станова могу се наћи само ако се жели схватити потреба изградње. По нашем мишљењ/ овај би посао могла обавити Општина уз сарадњу државе, Радничке коморе и извесних хуманих и социјалних установа. Општина би могла да да место, спреми цигљу, канализацију, водовод, електрику и комуникацију. Држава би дала грађевински материјал, који би Општина, према плану зидања, прерадила. Што се тиче материјалних трошкова око зидања имали би поднети: Општина једним делом, а држава са извесним хуманим и социјалним установама, као и Радничком комором, остатак. На овај начин решио би се један тежак економски и социјални проблем Београда, који директно засеца у животне интересе нашег многобројног'економски слабог радног света.