Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 505

Ово све веће пренасељавање београдских малих станова, нарочито самониклих насеља, траје већ годинама као једна перманентна социјална појава, коју је сада потенцирала економска криза и незапосленост. Најбољи је пример за то Јатаган-мала. Прво детаљније проучавање Јатаган-мале извршио је 1924 г. у име Института за социјалну медицину г. др. Богољуб Константиновић, и у својим статистичким налазима пружио нам ове цифре о Јатаган-мали.*): На простору од 8000 м 2 земље, 490 зградица са 875 станбених одељења, у којима живи 1877 становника. Међутим, анкета Јатаган-мале, извршена у име општине Г. Б., седам година доцније, 1931 године, ппужила је ове цифое: на простору од 9700 м 2 , 673 зградица са 2355 одељења (урачунате и кујнице и шупе и све друго), у којим^ живе 5602 становника. Док је г. др. Константиновић 1924 год. утврдио, 'да на једног становника Јатаган-мале дође 4,26 м 2 простора, дотле је службена анкета из 1931 године констатовала, да на једног становника Јатаган мале доће свега 1,72 м 2 простора. У тој су се сразмери погоршали и сви остали услови живота Јатаганмалског, који је још 1924 год. згрожавао до. Константиновића, и нагнао га да у својој брошури о Јатаган мали тражи да се тај монструм од нехигијенског и некултурног живота што пое поруши! А шта би се тек за данашњу Јатаган-малу, могло да каже, где су се услед све већ^ пренасељености и све веће беде погоршали сви и хигијенски, и социгални услови за преко 180 % према онима из 1924 године. Сабиоајући статистичке резултате све три анкете београдских малих станова укупно, па и анкету Јатаган-мале и Прокопа. — која је такоће засебно вршена — добијамо попажавајућу циЉру: да V овим мемљивим уџерипама живи око 26.000 београлских гоаћана. У самој Јатаган-мали живи близу 6000 душа V 673 бедних кућерака, од кошх •свих 673 заслужу'^ да се соуше. Да би иронија судбине била већа, Јатаган-мала је подигнута на домак гооостасних централних завода за јавну хигијену, каквих по размерама. и по техничком уређењу има малокоја одвеликих евоопских држава; те у томе тужном контрасту и парадоксу Јатаган мала личи на старе и бедне чатрље римских плебејаца према мермерним палатама старих патриција! Али у Београду има и безмерно горих станбених'насеља него што је Јатаган мала! Прокоп, Пиштољ и Шпорет мала са београдских ђубришта, те уџерице које се непрекидно дижу и руше, затим нове безимене мале иза улице Краља Александра и Марин-

*) Види опширније одличну брошуру г. д-р Богољ. Константиновића: „Јатаган мала, слике станбених поиликд и поилог за решавање овог проблема". Издање Мин. народног здравља. 1925.

кове баре, најзад и Београдска Кајена, како неки духовито предлажу да се назове нова дивља насеобина у још неисушеним мочварима код Савског моста итд. итд. Проучавајући даље и упоређујући анкетне резултате из 1933 према анкети из 1931 год., видимо исто тако једно велико погоршање хигијенских прилика у тим од увек нехигијенским становимга. Са једне стране све веће пренатрпавање и пренасељење, а с друге стране све већа запуштеност ових већ дотрајалих изби, претворили су те станбене штенаре у праве загађене и заражене јазбине. Влага је загосподарила у 48.3% случаја, очигледна загађеност у око 70%, а преко четири петине (91%) од свих тих станова претстављају данас свестрану опасност по здравље својих становника... Шта је битно обележје свих тих самониклих београдских насеља: низ бедних чатрља, као да их је пакао сручио из облака, без икаквог темеља, пониклих преко ноћи као печурке на сметлишту. Већина је направљена од старих дасака, бондрука, черпића, а у најсоећнијем случају од четвот и полу цигле. Облепљене блатом, често без патоса, са прозорима просечно од 0.80 до 0.90 см. Око куће мало, заграђено двориште од 30—100 кв. м. По некад ту и тамо посађен сунцокрет, ладолеж и мало спарушеног зеленила. Споља посматрана ова дивља насеља дају утисак циганске мале, али прави се ужас осећа тек кад се уђе у њих. Зидане по неком чудном проклетству већином око неоегулисаних, загађених потока, устајале воде и на мочварном земљишту— сва су ова насеља ендемично заражена маларијом. И ко зна колико ће то у будуће бити, јер ми нисмо Холанђани, који су успели да за неколико последњих деценија униште комарце и њихове ларве у својим устајалим каналима, са мртвом водом, као у Пожаревачке „Мртваје"! Хајдемо даље. Уђимо у те ниске кућице, од којих је боља свака. богаташка — штала!... Тешка, загушљива испарења од влаге и устајалог ваздуха, притискује вас као олово. Мемла се осећа као у влажним кафанским подрумима. На зидовима је влага израдила она злослутна географска брда, чијом је ивицом, као шатирунг, избио беличасти сло.ј шалитре. Собице једва од 6—8 м 2 са 10—15 куб. м. ваздуха, а у свакој живи просечно по четири људске душе. Толико смо пута констатовали, да у многим овим собицама спавају у једно/ истој постељи од дасака туберкулозна мајка или отац са малом децом. Свирепи.је пелцовање туберкулозе није се могло ни измислити! Пред кућама њиховим, некалдрмисане путање од 1—-2 метра ширине, тако зване улице. То су авеније и булевари ових насеља разних београдских Јатаганмала.