Општинске новине

Стр. 506

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

У непосредном суседству Јатаган-мале диже се насеље Прокоп. Слава Јатаган-малаца није дала мира једној маси исто толико сиромашних грађана и бескућника, те је ту изградила у једној дубокој и загушљивој ували своје ново насеље! Терен личи на исушено мртво језеро, испод површине земље за 8—10 метаоа! Ту као да наилазимо на неки други свет! Домови ослобођених робијаша у Кајени нису овакви, ни на оваквом терену. Може веровати или не, али многи прокопачки станови у ствари су издубљења у глиновитој падини брега. Те станбене рупе потсећају у истини на прачовекова скривалишта! И кад би у овим насељима живело стотинак циганских чергара, па да се некако и пређе преко свег очаја који избија из њих. Али у ових шест седам насеља, са још једним низом расутих чатрља крајњих периферија, живи, по нашем прорачуну, око 26.000 душа београдских грађана. Када је недавно у париском општинском одбору потргнуто питање о изградњи и бољем хигијенизирању париских периферија, онда је потпретседник комисије за комуналну управу Апс1ге «3е Ре1зе рекао, да париска периферија, ако и даље остане неуређена, сиромашна и незадовољна, претстављаће увек црвени појас око Париза!.. Код нас је још горе: ова су насеља добрим делом у нашем другом центру, ако не и у самом трговачком ситиу, и она за нас не претстављају црвен појас, него црн, кужни појас, који свакога часа прети да Београд опаше каквом црном епидемијом! Не треба губити овде из вида, да се у већини ових насеља пије вода, и из неколико бунара. Сам тај факат довољан је 'да нам открије сву опасност. Београдски су бунари скоро сви од реда загађени бапилима коли, а често и Ебертовим. тифусним бацилима. ПГта се тек може рећи за бунаре по овим насељима?! Да је у своје време комунална политика и државна станбена акпија драконским законским одредбама, максимирањем цена и подизањем хиги1*енских станова v комуналној режији, решила праву станбену кризу — не би се ова периФеријска и малска ругла ни подизала. јео наш свет има ипак здравог смисла. и не би бацао V ове штенаре по 5 па и 10.000 динаоа своје крваве замуке, да је добао и хигшенски стан могао ла добије 'за 150 и 200 динаоа месечне кирије. И Поокоп. и све ове мале са ратоборним именима свошх гообних нзгеља — 1 "ео и ..Јатаган" и „Пиштољ" мале, значе да су отете на јатаган и пиштољ од општине и дожаве гтртгтарља?у напту културну соамоту. Онр су оасадник свих епидемија, оне су извор туберкулозне заоазе .оне су наш за1 'еднички стил, напта ппптта соамота поел културним странцима и поед нашом савешћу. Рушење и паокиоање ових ..насеља" то је и културна и 'хигијенска потреба Београда,

али пошто се претходно тим недужним људима обезбеди на другом, достојнијем месту кров над главом! * За закуп станова, локала и пазакупа Београђани плаћају близу једну милијарду динара годишње. Према пореским пријавама самих власника зграда — и ако су оне за 20% ублажене, да не узмемо ни један тежи израз — наши су грађани платили у 1930 години само на име закупа (без сума за пазакупе који односе преко 30%) 759.776.064 динара. Ако се узме да број закупаца са свима члановима породице износи укупно 200.000 душа, онда на једног становника београдског долази око 4000 динара. А кад се то упореди са осталим европским градовима, према анкети Међународног бироа — онда добијамо ово стање: Величина годишње кирије на једног становника: V Београду 100 %; у Бечу 38,5 % ; у Лондону 73 %; V Прагу 47 %; Београд је и у овом правцу скупљи скоро 3 пута од Беча, два пута од Прага и један пут и по од Лондона! Г. д-р СтоЈан Павловић прорачунао је, да су станови v Београду два пута скупљи него у Чехословачкој, три пута него у Француско.ј, а три и по пута скупљи него у Аустрији!* Док су закупне цене станова од две собе и принадлежности — према резултатима службене анкете у мају 1933 — пали са 8%, од три собе са 16,7%; од пет соба и више са 26%, дотле се кирије малих станова држе или стационарно као у центру, или са малим падом од око 4% на ужој периферији, коју смо сада анкетирали, или стално оасту као на широј пеоифеоиш, услед све веће мигоапи.је сиромашних елемената и са њом повећане тоажње тих бедних уџерица. Кирије малих станова на широј периферији Београда, и поред ове грађевинске грознитте, стално расту v место да опадају. То ,/е факат који се у Београдској општини непрекицно мора имати на уму. Међутим, кад се задржимо на београдским становима, на односумалих и великих станова, добићемо ове цифре (из анкетнлг материјала Општине града Београда у мају 1933 године): Колико просторија 1) стан од 5 соба и нузпросториј.а (одговарајућег конфооа) 2) стан од 3 собе и нузпросторија 3) стан од собе и кујне

*) Види „Београдске општииске новине", комплет за 1931 год.

410 м 3 2200 дин. 5,03 дин. 230 м 3 1500 дин. 6,52 дин. 33 м 3 307 дин. 9,30 дин.