Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 507

Значи, да је 1 куб. м. ваздуха у малим, нехигијенским и нездравим становима скупљи цреко о1)% но у великим, хигијенским и конфорним становима! Још првом службеном анкетом 1931 утврдили смо, да је за 25—28% скупљи кубни метар ваздуха у овим избама, где је ваздух мемљив, заражен и отрован, од кубног метра чистог и здравог ваздуха у удобним апартманима великих станова! Сада се ево ова појава само потенцирала услед диспропорције у паду цена великих и малих станова, јер док су цене овим бедним малим становима од собе и кујне пале просечно за 4%, дотле су се цене великих станова снизиле од 1931 год. до краја маја 1933 год. за преко 25% ! Ова аномалија у односу скупоће 1 м 3 ваздуха у великим становима потекла је отуда,

што је тражња малих станова велика и траје упорно од ослобођења до данас, пошто се Београд несразмерно више увећавао овим сиротињским елементом него што се изграђивао у смислу његових социјално-економских потреба. Београд је 1921 године имао 111.000 становника. После десет година (1931 године) 260.000. За десет година Београд се повећао са 150.000 становника. За то време Београд се увећао са 14.274 станова, од кога броја малих станова у правом смислу нема ни десет од сто, али оних традиционално „малих", бедних станова подигнуто је 8.153. Па како је од придошлог броја нових грађана преко 90% економски слабо, то значи да су ових 8000 малих станова требали да приме у себе преко 130.000 нових становника, или преко 16 нових становника на један нов подигнути мали стан!

ГРАЂЕЊЕ СТАНОВА И ОДНОС ПРИРАСТА СТАНОВНИШТВА У БЕОГРАДУ ОД 1919 ДО 1932 ГОД.

Г одине

сазидано

од тога

у новим зградама

вредност

било

зграда

приземних

малих

великих

дин.

становника

1919-20

100

61

118

125

54.031.000

1921

172

99

250

177

65.477.000

111.740

1922

388

166

799

567

235.689.000

131.510

1923

405

157

879

798

470.201.000

145.462

1924

270

127

606

460

283.929.000

159.420

1925

236

108

409

271

176.612.000

173.375

1926

428

189

909

525

214.286.000

187.330

1927

612

215

1.040

1.029

324.820.000

201.285

1928

521

201

1.052

624

276.579.000

& 215.240

1929

280

109

542

400

134.483.000

229.195

1930

273

123

639

349

143.580.000

242.000

1931

531

244

910

796

213.683.000

260.000

Укупно

4.216

1.799

8.153

6.121

2.593.570.000

Какве су биле последице ове несразмере у повећању агломерације и изградње малих станова у Београду, сада се тек јасно види: једни су примили на себе тежак јарам и плаћају стан далеко више изнад своје економске моћи, дајући за њега често и преко 50% својих надница или плата, и излажући тиме себе и своју породицу свима тешким реперкусијама хроничног изгладњавања и све јачег слабљења своје потрошачке моћи. Други део грађанства био је принуђен да се колонизира у Београду како зна и уме. Тако су под притиском прво станбене, а после и привредне кризе поникле — и што је још страховитије и данас ничу непрекидно разне насеобине Јатаган мале, Прокопи, Пиштољ мале, Маринкове баре, Шпорет мале, и најновија насеља поред Савског моста и у близини будистичког храма, које су насеље неколико његових боема назвали „Голаћ мала"! (Види табеле под римским цифрама, стр. I, II, III и IV).

Социјална структура Београда Ко није проучавао статистичке цифре, тај и не слути праву истину о социјалној структури Београда. Сваки од необавештених мисли, да је престоница Југославије град финансијских магната, новчане аристокрације и богате бирократије. Међутим, ништа погрешније од тога. Комунална политика сваке градске општине инспирише се интересима већине њенога становништва. Бар то важи за ону врсту комуналне политике која се може и мора водити с обзиром на мајоритет. Здравствена .политика са свима манифестацијама јавне хигијене општег је карактера и за њу не важи ово начело. Али станбена и апровизациона политика су оне, које се по превасходству воде по интенцијама грађанске већине. Београд је до рата био град чиновника, а од рата је град сиротиње! Социјална структура Београда најбоље се може илустровати овим подацима, добивеним