Општинске новине

Стр. 508

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

на основу званичне пописне статистике О. г. Београда од 1929 год., коју је детаљно обрадио г. др. Стојан Павловић у 1931 год. Према службеној статистици О. г. Б. активно учествује у производњи, администрацији и свима осталим делатностима 50.87% од свих становника Београда, а осталих 49.13% чине деца, издржавани чланови породица и непродуктивни становници (ђаци. војници, осуђеници и др.). Тих 50.87% београдских становника, који бројно чине 115.106 становника (према комуналном попису 1929 год.) деле се по привредним и социј јлним групама овако: I Група економско малих или сиромашних грађана Има: 1) Чиновника и службеника свих врста (државних и општ. 19.109) 24.697 2) Пензионера свих врста 5.302 3) Занатлија свих врста 4.803 4) Пољопривредника, ситних кафеџија, малих саобраћајних и др. предузетника 2.453 5) Физичких радника квалификованих г 45.926 6) Физичких радника неквалификованих 7.185 7) Шегрта 4.093 8) Разне послуге (професион. домаћица, послужит., служавки итд.) 9.779 104.238 II Група економско јачих грађана 1) Трговаца, индустријалаца, самосталних привредника и сопственика разних предузећа (хотела, великих радионица, предузимачких и грађевинских радњи итд.) 2) Лекара, адвоката, виших бирократа, прив. професора, разне слободне професије и становника неодређеног занимања („разно") 3) Рентијера

6.182

2.185 2.501

10.868

Прорачун просечног прихода Београђана према порези у 1930 години (а до данас су се ти приходи снизили још најмање ' за 20%, нарочито код радника и чиновника) даје нам праву слику о економској снази широких маса београдског грађанства; 13.200 Београђана било је са просечним приходом до 800 динара месечно; 48.000 Београђана било је са просечним приходом до 1500 динара месечно; 9.000 Београђана било је са просечним приходом до 2.000 динара месечно; 15.000 Београђана било је са просечним приходом до 3.000 динара месечно; 18.300 Београђана било је са просечним приходом преко 3.000 динара месечно.

И наша доцнија прорачунавања из 1932 г., према такође службеним подацима, из 1У31 и 1932 год., дала су ове апроксимативне цифре о просечним приходима београд. Породица: Број породица: просеч. месечни приход од: 9.500 породица испод 1000 дин.; 20.000 породица од 1000—1800 дин.; 13.200 породица од 1800—2500 дин.; 8.400 породица од 2500—3000 дин.; 8.600 породица преко 4000 дин. Београд је данас град економски малог сиромашног човека, те се због тога и социјална политика Београдске општине — то понова подвлачимо — мора водити у смислу животних интенција сиромашних породица његових, који у већини случајева, немају ни основни материјални минимум за пристојну егзистенцију! Кад је реч о станбеној политици Београдске општине она се мора да инспирише и креће са интересима ових 230.000 њених становника. А интенције су те огромне већине у томе, да се што пре подигну и изграде мали хигијенски станови и да кирија тих станова не износи више од 15—18% од месечне плате или зараде оних 104.000 продуктивних и радних хранитеља својих породица. Социјалну структуру Београда сачињавају у девет десетина економски слаби и средњи слојеви, и према томе комунална станбена политика, као и све друге комуналне 'акције у вези са њом, имају бити упућене на то, да се станбени проблем у Веограду реши онако како то захтевају интереси његове огромне већине. Фаланге неупослених радника Док су садашње кирије и за радни свет неиздржљиво високе, оне су катастрофално тешке за велике масе неупослених радника, чиновника и приватних намештеника, чији број већ сада пребацује 18.000 (око 15.000 радника и 3000 чиновника и намештеника) а који ће се сигурно повећати у зиму, када престану разни сезонски радови, на првом месту грађевински. Данас је, нарочито на београдској периферији, обичан догађај да неупослени радници не плаћају кирију већ 4 и 5 месеци. Шта ће бити тек на зиму. Нити се тај недужни свет сме лишити стана, нити је социјално праведно да власници тих малих станова, такође већином сиромашни, сносе једини, поред својих неупослених закупаца, тешке последице привредне кризе и радничке неупослености. Ово у толико пре што 70% малих кућевласника са београдске периферије претстављају економски ситне људе, којима су ти станови или једини, или допуњујући извор издржавања. Државна мудрост налази се између Сциле и Харибде, у једној тешкој дилеми. Ако се закон буде немилосрдно примењивао, сви ће