Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 517

с30ј огромни успех и моћан доказ њене снаге, и ако је тај збор, из познатих разлога морао бити одложен. О досадашњим успесима странке у извештају се каже: У билансу свога рада кроз Народно претставништво и владу странка ЈРСД може забележити као своју активу. • 1. У ОБЛАСТИ УНУТРАШЊЕ ПОЛИТИКЕ: а) смањење буцетских издатака за скоро 3 милијарде динара, што претставља беспримеран напор штедње; б) смањење земљарине у 20 од сто за буџетску 1932 и 1933 годину, с обзиром на изузетно тежак привредни положај земљорадничког сталежа; в) укидање односно реформиоање трошарине на вино и ракију у смислу жеља и потреба народних, г) одлагање плаћања земљорадничких дугова с обзиром на велику задуженост и врло тешко стање, у коме се, због нрских цена аграрних производа, пољопривредник налази; д) законске олакшице у погледу регулисања обавеза новчаним уст.ановама и другим друштвеним редовима; ђ) доношење Закона о општинама, изједначење општинске оргаеизације у целој земљи и стварањем могућности да народ сам бира своје општинске управе; е) измена Закона о удружењима, зборовима и договорима и Закона о избору народних посланика у тежњи да се олакша организација народа у политичке странке и да се ублаже услови за истицање земаљских кандидатских ли-ста; ж) доношење закона: о Женским занатским школама; о Средњим техничмим школама; о Трговачким школама и о Поморским академијама; з) измене и допуне Закона о ликвидацији аграрне реформе у јужним, северним и западним крајевима, у циљу дефинитивног скидања са дневног реда овог крупног, сложеног и значајног социјалног, привредног и национално-политичког питања итд. итд. 2. У ОБЛАСТИ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА а) Претварање Мале антанте у Међународну заједницу вишега реда, појачање њеног међународног утицаја и оснажење и проширење привредних веза међу њеним чланицама; б) успешно иступање противу Пакта у четворо, како је био првобитно предложен, и ревизије уговора, како је била претстављена пројектом Пакта о директоријуму; в) закључење пакта о дефиницији нападача или т.зв. источног пакта, који претставља знатно појачање нашег међународног положаја и наше опште спољне безбедности. Овим нису исцрттени сви позитивни резултати акције посланика и сенатора ЈРСД и владе, која се на њих ослања. И у области унутрашње и у области спољне акције, ти су резултати велики и озбиљни. Они претстављају већ знатан политички каиитал наше странке, са којим она може поносно изићи и пред народ и пред своје противнике и рачунати: код народа на ново и јаче поверење; код противника на искрено и заслужено признање. У најближој будућности странка ће морати да изврши своју дужност доношењем Закона о деконцентоацији и децентрализацији и да се најозбиљније позабави проблемом хитних и ефикасних мера за ублажење привредне кризе. Извештај је примљен једнодушним одобравањем и конгрес је дао једногласно разрешницу Привременом главном одбору. ГОВОР Г. Н. УЗУНОВИЋА Узима реч Претседник г. Никола Узуновић, који држи опширан говор, и вели:

— Драги пријатељи, по сили статута, који је за нас закон, ми на решавању данашњег конгреса имамо и једну по свеопштој оцени важну тачку дневног реда. Наша је дужност, да данас, како је у статуту речено, дадемо дефинитиван назив и име нашој великој организацији. (Пљескање и повици: Тако је). Водећи рачуна о тскме да је крштавање, давање имена често једна и деликатна ствар, а то ће најбоље знати пријатељи из народа, па и кумови и свештеници, како се често питају и у породици док се новорођенчету да име, међу члановима, међу браћом, сестрама, оцем и мајком, породи распра, да ли да се новорођенчету да ово или оно име и да ли кум није погрешио што му се дало ово или оно име, ја сам био слободан да на почетку разговора о овом важном питању учиним ову малу напомену, да бисмо хладнокрвно ушли у расправу самога питања. Ми смо у једном срећном положају, много срећниј« него чланови породице кад крштавају новорођенче и кад му траже име, ми имамо да, дамо овој нашој организацији, која у својим темељима, која У својим основним начелима, и своме протраму, на својој застави већ до сада ноаи то име које јој данас ми треба да дамо. Наш државни политички живот од уједињења наовамо има први и најважнији задатак, а тај је да преко политичко-партијских акција ради на духовном уједињењу нашег великог југословенског народа. (Опште одобравање и повици: Тако је!) Наш племенити и велики народ, каквог нема на свету, који је о томе дао примера и у миру _ и за време тешких ратних дана, наш народ који је дао и прелаз преко Албаније, народ, који је, кад је куцнуо час, дао и браћу која су се кренула из прекоморских земаља да дођу и приђу у помоћ нападнутој браћи, наш народ који је за време рата на свима фронтовима и странама поздрвљао своје синове, који су будући историјом постављени у противне таборе, бацали оружје и пушке и вребали први згодан моменат да се предаду било на руској или на којој другој гоаници, (Бурно одобоавање), само да би својој браћи преко мора похрлио на Солунски фронт да помогне дело народног сблобођења и уједињења, такав народ, моје је, а сигуоно и ваше уверење, извршиће за краће време своје уједињење и духовно, много брже и успешније, него што су то учинили диуги велики иаооди, који су столећа тоебали да би се духовно ујединили. (Опште одобравање и поклици: Тако је! Хоће! Хоће!) Многе смо задатке свршили, али стојимо још пред многим важним задатцима. Тешка привоедна депресија, која хара шиоом целога света и која као светска неман мора да нађе свој лек у свету, а наша је дужност да се стаоамо да за воеме те катаклизме народ очувамо да преживи ту кпизу, да је преживи, да буде готов, спреман и способан за даље задатке наше, а та тетпка привоедна депресиЈа нИ1е и неће бити вечита. (Гласови: Истрпеће се. Поетопели смо и горе). Ти други задатци који стоје поед нама, тешки су, а не би требало да су тешки. Наш мирољубиви народ и дожавна мирољубива политима наша данас у светској политици не тражи ништа друго него да бранимо стање створено мировним уговооима створено милионима жртава наше најдрагоцените крви наше браће и наше деце, да боане стање које не може нико променити а да не наиће на онакав стпор на какав су наилазили они кога су без поава насртали на нас. (Опште живо одобравање, пљескање и повици: Тако је! Живео!) Шта ми желимо и шта хоћемо? Ми хоћемо да се у миру развијамо и да нашем народу пружимо оно што је заслужио после великих ратних тешкоћа, у ко.тма, не 'знам, које више страдао, да ли они на фронту или они под окупацијом. Наш народ има право да од целог света тражи да га нико не дира и не омета у његовом развитку и да га остави на његовој рођеној груди земље да слободно живи, развија се и да учествује у стварању и полизању светске цивилизације. Али исто тако нико несме да

10