Општинске новине

Комунална хроника:

Конгрес градских и општинских службеника Краљевине ЈугославиЈе

Законско регулисање положаја градских службеника Комунална делатност нашнх самоуправа може се реформисати и регенерисати само помоћу способног и радног комуналног чиновништва. То су осетиле не само градске управе, него и само самоуправно чиновништво, и оно је по праву борбе за своју егзистенцију прегло да формира сталешке организације, а преко њих да извојује своја заслужена основна обезбеђења, на којима ће се изградити тип независног, сталног и потпуно оспособљеног комуналног функционера. Снажно буђење ове сталешке свести треба свесрдно поздравити, јер оно може донети само добра нашим општинама и помоћи да се оне уздигну до висине савремених радних муниципија. А кад општине буду здраве и моћне — онда ће и цео државни живот бити много здравији и много моћнији! Стара је истина, да су општине темељ државе. Као најлепша манифестација сталешке свести био је земаљски конгрес Савеза уједињених организација службеника градских и сеоских општина Краљевине Југославије, који је одржан од 13—15 августа т ,г., у Загребу. Овом конгресу посвећена је заслужена пажња и од стране државне управе, и од стране јавности, која је једнодушно истакла факат, да Савез комуналних службеника постаје један моћан фактор у нашем јавном и самоуправном животу, јер он за собом има сталеж од око 60.000 службеника градова и села, о чијем се сталешком и стручном унапређењу стара као врховни земаљски форум. Још и више. Овај Савез у ствари за собом има све комуналне апарате и градских, и сеоских општина наше Краљевине, те његов напредак значи у исто време и подизање нивоа наше комуналне администрације и самоуправне службе. Овогодишњем земаљском Конгресу присуствовали су делегати бановинских савеза Удружења самоуправних службеника из свих крајева наше државе. Нема краја наше простане Краљевине који није био заступљен на овој земаљској манифестационој скупштини самоуправних службеника. Најснажније су организовани комунални службеници Савске (на челу са својом матицом Загребом), Драв-

ске и Вардарске бановине, а најслабије Дунавске бановине. Радне седнице конгреса Главни састанак конгреса био је заказан за 15 август у свечаној одборској сали загребачке општине. Али су већ од 13 августа неуморно отпочеле радне седнице делегата свих бановинских и других удружења, на којима су се расправљала сва сталешка питања. Највише радних часова и озбиљних расправа однело је питање Закона о градовима, односно његове главе о регулисању положаја градских службеника. То је најживотнији и најактуелнији проблем свих југословенских градских службеника, и они су га схватили са пуном озбиљношћу, јер кад се ради о животима њиховим и њихових породица умесно је да и они имају право учешћа у том по њих судбоносном решавању. Законски пројекат Удружења особља Општине града Београда Желећи да се благовремено израде сва принципијелна становишта Савеза по овом питању, главна управа Савеза самоуправних службеника Краљевине Југославије обратила се писмено још децембра 1931 године г. Слободану Видаковићу, као члану Управе удружења особља Општине града Београда, и замолила га да овај посао узме у рад. Г. Видаковић је израдио формулисани законски предлог — пројекат главе о градским службеницима у Закону о самоуправи градова. Тај предлог изнет је на пленарну седницу Главног одбора Удружења особља Општине града Београда од 18 децембра 1931 г., где је једногласно и без икаквих измена усвојен, и прихваћен као предлог самог Удружења. Као такав он је одмах пропагиран кроз стручну штампу. Међутим, пошто је већ дефинитивно сазрело питање доношења Закона о градовима, то је Главни одбор Удружења особља Општине града Београда, на захтев Управе земаљског савеза, послао овај предлог пројекта да се исти узме као основна база за расправу на загребачком Конгресу. Пре тога, Београдско удружење послало је свој предлог на