Општинске новине

ОПШТИНСКЕМОВИНЕ

Стр. 521

примедбе и сагласност свима удружењима у држави, па и оним градским службеницима, где се још нису формирала сталешка удружења. Сва та месна удружења, која су добила овај пројекат на примедбе, као и службеници градова где сталешких удружења још нема, писмено су се сагласили са основним принципима предложеног пројекта. Седнице конгресног радног скупа одржаване су у загребачкој Самостанској школи, и у њиховом раду учествовали су сви делегати "из државе. Реферат претставника Београдског удружења Уз формулисани предлог законског пројекта, г. Сл. Видаковић, као један од претставника Удружења особља Општине града Београда, поднео је и опширан реферат, у коме је, између осталог, рекао: —■ Можда нас кратко време раздваја од дана када ће се пред Народну скупштину решавати Закон о градовима, за који је пројекат Савез градова већ послао своје једнодушно донето принципијелно становиште, и своје савремене предлоге. Нас, као сталешко Удружење општинских чиновника и службеника, интересује цео тај закон јер он тангира и посредно и непосредно животне интересе нашег сталежа, али изнад свега другог нас интересују оне његове одредбе које регулисавају наше морално и материјално право као опшгинских намештеника у градовима. Зато, док се још има времена и док је свака корекција и допуна могућа (а у првобитни израђени званични пројекат Закона о градовима пропуштено је много), потребно је, да наш Земаљски савез пружи своја мотивисана мишљења, које би све начелне али канкретне одредбе за заштиту, моралну и материјалеу, градских службеника требале да уђу у горњи законски пројекат, да би се осигурао бољи положај градских чиновника и он загарантовао онако како је то урађено у другом културном свету. За успешно уношење ових предлога у законскн пројекат Краљевске владе, требало би да се свим колективним ауторитетом заложи Савез свих организација комуналних службеника у нашој држави. Ми имамо близу осамдесет градова, на које ће се простирати компетенција будућег Закона о градској самоуправи, а то значи око 30.000 градских службеника. Већ се по овим цифрама види јасно, да се у нашем јавном животу формира иизрађује једна нова снага, један несумњиво социјални фактор, о коме се мора водити рачуна, једна снажна армија од 30Л00 градских службеника, чија је мисија у животу једног народа од првенственог значаја. * До сада су и градске општине биле по готову обичне државне експозитуре. Пренесени делокруг са читавим низом послова, које им је држава делегирала својим специјалним законима, учинио је, да је готово сва енергија градских општина била апсорбована њима, а за прави, комунални, и муниципалистички рад није им остајало ни довољно времена, ни довољно кредита, а често ни довољно разумевања. Сада, кад стојимо пред пуном реформом градске самоуправе у нашој држави, дужност је наша да свечано нагласимо, да ће та реформа бити илузорна без дубоке и корените реформе самог градског чиновништва; а ако они не ваљају — онда, пошто су они темељ општине, неће ваљати ни цела зграда. Општинска се администрација не да ни замислити без добрих комуналних чиновника, а добри

се чиновници не могу замислити без пуног моралног и материјлног осигурања и обезбеђења. Зато свака држава има императиван интерес да и комунално особље, поред државног, буде потпуно исправно, односно обезбеђено. Али тај исти интерес имамо у још непосреднијој и приснијој мери еами ми, градски службеници. Држава тај интерес осећа етатистички; ми га осећамо непосредно, иа својој и свој« породице кожи и души. И онда није ни :м.ало чудо што су нарочито у Шведској, Норвешкој и Енглеској прве и најпрогресивније идеје о уређењу комуналне администрације пале не од владе, не од 'парламента ■јер су они само формулисане идеје примили и санкционисали — него од п.ојединих удружења општинских службеника у Шведској, Норвешкој и Енглеској. Дакле, када је реч о сталешкој организацији градских службеника уолште у Југоелавији, најглавнији и најбитнији услов је, да те организациЈе добиЈу свој дубоки морални значаЈ и утицаЈ, и да по своЈој броЈНој, материЈалној и моралноЈ снази и Једнодушности постану Један од пресудних фактора у изградњи судбине општинског службеника. Да би се одговорило горњем циљу потребно је развити најживљу пропаганду, да у Савез организација комуналних службеника ступи бар 90% од целокупног броја њиховог, који данас долази до броја од 30.000 градских службеника и скоро исто толико општинских службеника мањих вароши и села. Тај Савез треба да говори у име 60.000 организованих комуналних службеника и кад не би имао чак никаква друга морална преимућства — а имаће их огромно — само бројна снага давала би му несумњив престиж у решавању свих питања која интересују самоуправне службенике градова и села Краљевине Југославиј е. Даље у своме реферату г. Видаковић подвлачи: Ми имамо пет правних подручја на којима у односу на градске општине владају разни општински закони, реглмани и стагути. Нигде и у ниједном од тих подручја градски службеници нису осигурани у оној мери и онако како то интереси комуналне градске службе и достојанствено градских органа захтевају. Али зато негде су бар нешто обезбеђени (на првом месту у Загребу и Љубљани, па донекле и у Београду) али негде ни у колико. Док у многим прекосавским градовима, нарочито у Словеначкој, постоји чиновничка прагматика, дотле у предкумановској Србији и Јужној Србији са Црном Гором, општински су службеници у већини случајева остављени на милост и немилост полициским властима, политичким бурама и судском, односно претседничком расположењу, а у највише случајева ћудима моћних појединаца. Сви ти градски статути и прагматике — у колико постоје у појединим градовимг — могу и даље остати, разуме се са неминовним реформама, као нека врста устава градова, који, поред других питања, регулисавају и положаје и материјална права својих чиновника, али једно стоји изнад еваке дискусије као „кондицио сине ква нон" будућег комуналног просперитета наших градова, а то је, да се опште и основне линије обезбеђења градских чиновника морају конкретно нормирати једном унификаторном одредбом будућег закона о градовима, што се н.пр. пропустило учинити у довољној мери у новом закону о општинама за општинске службенике села и малих вароши. Сви ти основни принципи морају да се јасно формулишу законом и не смеју да зависе ни од величине туђег расположења, ни од степена туђе филантропије. Као главни, основни принципи наших оправданих сталешких захтева дошли би: 1) Питање сталности и непокретности, као и непреместивости градских службеника. Градским службеницима, који су већ стекли сталност по ступању на снагу новог закона о градовима, имаће се одмах признати потпуна сталност, која се никаквим министарским решењима не може одлагати у недоглед.