Општинске новине

Стр. 522

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Да би се избегла могућа изигравања те сталности, треба будућим законом о градовима онемогућити да се у границама општинског статутног права уноси већ стереотипна реакционарна одредба, да службеник, поред признате му сталности, може да буде уклоњен из службе ако се укине његово звање. Непреместивост свих градских службеника (из општине у општину) је логичан постулат основне локалне самоуправе и њене мање више такође локално-типичне комуналне организације. Пре завођења будуће сталности, за коју узети трогодишњи стаж општинске градске службе, треба извршити пурификацију градског чиновништва на бази њихових моралних и стручних квалитета. Природно је, да ће она изазвати и редукцију али конструктивну, а не личну и пристрасну. Свака је друкчија редукција нехумана, неооцијална и финансијеки на крају крајева неефективна. Тренутно она снижава у неколико општу суму издатака на персоналне трошкове, али у крајњој линији као нерационална, она појачава криминалитет, проституцију, болештине, алкохолизам, беспослицу и тд. и убијајући свим тим негативно испреплетаним утицајима потрошачку моћ широких маса, она снижава општи стандард живота. А снижавајући њега она ео 1рзо умножава нове издатке општинске и два пута више појачава материјалне расходе, изазв.ане поменутим социјалним реперкусијама него што са друге стране смањује персоналне издатке. Зато смо ми од увек за тако звану рационалну, социјално-привредну и продуктивну редукцију, која би се имала нештедно провести кроз општинске буџете. Та редукција, пре свега, не сме да наступи из небуха, кад јој се нико не нада, и без потребне припреме и организације на другој страни, како би се редуциране снаге, — оне које су морално исправне и способне за рад — упослиле у новим продуктивним пословима. Оваква редукција претпоставља унапред читаз низ рефорама из области свих манифестација јавног живота. Те се реформе имају спровести у живот координирајућим радом државе и градских општина. Па кад се у великом социјадном телу створе и организују нове ћелије, нова продуктивна места, нови корисни радови, онда се административно тело, државно и самоуправно, ослобађа сувишних персоналних оптерећења; II У погледу школских квалификација градских административних службеника такође се мора извршити једна дубока реформа. Данас у том правцу влада најстрашнија конфузија и то не само у схватањима надзорне власти него и самих редова општинских службеника. Примера ради наводим овде предлог једног провинцијског удружења општинских службеника, које предлаже као квалификацију за I категорију правни факултет или петнаест година подофицирске службе. На целом културном западу, почевши од фашистичке Италије па преко републиканске Француске до северних демократија Шведске и Норвешке, где је школски кадар далеко већи од нашег, никакве се високе квалификације не траже од чисто административно-комуналног особља. Разуме се, да се овде изузима специјално стручно особље као н.пр. градски општински инжињер, лекар, хемичар, бактериолог, новинар, адвокат и тд. Последњих година се осећа веома ј.ака струја код свих тих држава, да се у општинску административно-комуналну службу увуче што већи број стручно образованих лица из нарочитих комуналних академија и самоуправних школа. Наше факултетско. па чак и средњошколско образовање, нема у суштини много органске везе са административно-комуналном службом. Комунална наука и администрација израдиле су се данас као засебна доктрина, строго социјална, да се без стручних комуналних академија и школа не да ни замислити успешно вођење комуналних послова једног савременог града. Међутим, по свима нашим досадашњим статутима и прагматикама гр.адским, истиче се факул-

тетска спрема на прво место. Према томе, доктор теологије, класичне књижевности, зоологије, римске историје и тд. имаће безмеран приоритет према каквом старом искусном комуналном практичару. Зар то није и жалосно, и смешно у исто време?! Место тих квалификациЈа и гломазне бирократске поделе на категорије, треба инсистирати на завођењу једног праведнијег критеријума и целисходнијег за комуналну службу. Треба завести као услов при пријем у административну службу, поред неопходне минималне школске спреме — пријемне испите, а доцније у току службе и положајне испите. Али и сами испити нису довољни. Они у најбољем случају говоре о утврђеној способности кандидата. А зар је мало код нас способних градских чиновника који неће да раде, који саботирају сваки рад, и свој положај сматрају као партијску или рођачку синекуру! Шта вреди општини и граду њихова висока спрема или способност кад је они неће да уложе ни у једном свом послу? Зато се, поред испита, мора узети још два помоћна критеријума. Први је у сталном свршавању службених послова, у експедитивности градских чиновника. Али шта вреди и спрема, па и експедитивносг, ако су они упућени на зло, на корупцију, па несавесност. Има велики број градских чиновника који 'своју вредноћу скупо наплаћају! Зато, поред радног критеријума, мора да дође и морални, али о коме претходно доносе и изричу свој суд увек само специјалне стручне комисије састављене од шефова и стручних колега. Према томе, општински чиновник треба испитима да утврди своју спрему; својим ажурним свршавањем послова, вредноћом, дакле квантитативним радом да потврди своју експедитивност; ,а својим квалитативним радом да потврди високу подобност за рад и свој здрави некорумпирани чиновнички морал. У вези са овом неопходном реформом, треба пледирати за установу Комуналних виших и нижих академија и то: Да се у свима бановинама установе ниже комуналне школе, а по једна виша комунална академија у Београду, Загребу и Љубљани. Док се те комуналне школе и академије не установе, законом установљене квалификације би за административног чиновника требале да буду: 1) Најмање 6 разреда гимназије; 2) Пријемни испит приликом ступања у службу са претходном шестомесечном праксом; 3) Доцније испит за вишег чиновника; 4) Висок службени морал и продуктивност. Све док се не отворе комуналне школе, требало би о трошку општина и државе слати по 10—15 млађих истакнутијих градских чиновника у Чешку, Немачку и Шведску на комуналне студије. Ти би питомци по повратку били најбољи организатори будућих комунално-административних школа. У законском поглављу о квалификацијама треба унети да се доцније, по установи комуналних школа, мала матура са нижом комуналном школом има сматрати као најмања неопходна квалификација за нове будуће комуналне градске административне чиновнике. III У погледу начина постављања градских службеника треба захтев-ати да општинске ст.атутарне службенике (сем најнижих) поставља пленум градског одбора на предлог комисије, састављене од претставника градске управе, одбора и претставника Удружења градских чиновника, а на основу расписаног конкурса. IV У погледу плата градским чиновницима ови не могу бити награђени мање од држав. чиновника респективних и сличних струка на одговарајућем положају. Дешава се да су извесни градски службеници у поЈединим градовима (н.пр. Загребу, Љубљани, Београду и тд.) боље награђени од државних, али комунална служба по својој природи рада, и по својој многострукости разноврсних проблема сама то диктује што је констатов.ао и Савез градова, као претставник наших послодаваца, у својој