Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 523

ВИСОК'0 правичној резолуцији са пословког пленума у ЈБубљани. Али и мимо тога не сме се пледирати за смањивање"самоуправних плата према чиновничким код ложаве, где су мање; него само за пењање плата државних чиновника према платама самоуправних органа. То је прогрес, а први би рад био реакционаран и несоцијалан. Плате се имају установити (одбацити систем категорија и увести систем група, сходно Закону о државним чиновницима) и систематизирати према положају, врсти и годинама рада, а одвојено од плата имају се увести породични и доуги социјално правични додатци. саобразно уредби о Закону о чиновницима грађаиског реда. V Законом се мора признати достојанственост комуналних градских чиновника. И у погледу свих моралних права, градске чиновнике не треба разликовати од државних чиновника. Мора се једном одбацити старо и штетно схватање, да су градски службеници другокласни службеници. Данас све више ишчезава онај тип паланачког деловође, благајника, рачуновоће и др. у гуњу . опанцима, одраслог у сеоско.ј механи, полуписменог. кога је пови политички ветар убацио у општину, да би га други, супротан, избацио из ње. Потребе новог живота траже и у јачим паланачким општинама, а камо ли у градским, стручно школованог деловоћу и администратора. Тип је патршаохалног општинског службеника у ишчезавању, и у колико га више нестаје у толико се више осећа потреба за изградњом једног савременог стручног типа административно-комуналног чиновника. Ради даље заштите моралних и сталешких права градских ком^налних службеника треба инсистирати да се новим Законом о гоадовима призна сталешко удружење градских чиновника као саветодавно тело у свима оним случајезима где су у питању морални. матеоијални и сталешки интереси градских комуналних чиновника." Пошто је детаљно образложио и све остале причципе, које је унео у свој предлог пројекта главе Закона о градовимр, и на којим.а се има правично регулчсати положај гоадских службеника, предлагач г. Видаковић је завошио свој реЉеоат: — „Никада се ни једној друштвеној и сталешкој гоупацији нису поклањала поава. Свака их 1е извојевала по цену горких жртава и тешких напооа. И по тој мученичкој бооби и по мери постигнутог успеха, цени се способност једне сталешке коопораци.1е за културан живот достојан правог и истинског човека". Одлуке стручних секци.ја Како су делегати још на пленарним седницама својих локалних удружења проучили законски предлог Београдског удружења, то се у загребачкој седници одмах прешло на дискусију. Делегати Савеза Савске бановине (г. Ив. Рукавина и до.) Вардарске бановине (инж. М. Младеновић и А. Ђорђевић), Приморске и других, предлагали су да се предложени поо.јекат прихвати без основних измена. Делегат ЈБубљане г. др. Фр. Јанчига1, подвукао је, да они у Љубљани данас већ имају више стечених права него што би им могао пружити овај законски пројекат, те је тражио да се само на.јосновнији принципи из истог усвоје, а све остало да се препусти решавању и нормирању од стране локалних самоуправа. Исто гледиште делио је и један од сарајевских делегата, г. Сара.јлић, подвлачећи да је предлог пројекта више детаљисан него што треба, и да многе његове одредбе не

би одговарале сталешким потребама сарајевских службеника, који су свој положај одлично регулисали, и сада само траже да им се у права не дира. Сви остали говорници, на против, захтевали су да се овај пројекат прими овакав какав је, јер је он раћен да буде база прагматике не за једну или две градске општине, него за све у држави, а досадашња стечена права и онако ће се обезбедити. Нарочито је била снажна реплика претседника Савеза самоуправних службеника Вардарске бановине инж. г. Младеновића, који је живо илустровао тешке животне прилике општинских службеника Србије, Јужне Србије и Црне Горе, и доказао, да се ни једна одредба овог предлога не би смела брисати. У појединачној дискусији највише је расправе било око састава дисциплинских судова. Док су претставници Београда, Вардарске и др. бановина тражили да састав Дисциплинских судова буде ван општине, и да се има право жалбе у последњем степену на Државни савет, дотле су претставници Савеза Дравске бановине и Сарајева пледирали да и састав Дисциплинских судова, и задња инстанца пресуђивања остане у општини, у крилу саме самоуправе. Затим је споразумно измењен члан о Пензионом фонду. Одбачен је предлог о Централном пензионом фонду, и редиговано, да се пензиони фондови формирају при самим градским општинама, као и да се смањи у пројекту предложено право боловања од 16 на 12 мес. најдуже. Сви остали чланови законског пројекта Београд. удружења примљени су у овим стручним секцијама конгреса једногласно и без измена, с тим да се основни принципи о регулисању положаја свих у држави градских службеника формулишу у једну кратку резолуиију, уз коју ће ићи прихваћени законски пројекат. Нарочито су детаљно продискутовани сви принципи, који има.ју ући у ову резолуцију, па је затим овлашћен предлагач г. Видаковић да исту изради. Израђена резолуција прихваћена је. После Закона о градовима, као најважнија тачка расправе у радним секцијама било је питање социјалног осигурања градских и сеоских службеника. Створено је, после обимне дискусије, гледиште о облигатном најширем осигурању самоуправних службеника и о Формирању њихових аутономних социјалних Помоћних фондова са Централним уредом у Београду. У томе духу припремљена је и умножена резолуција за конгресни пленум. Не мање посла имала је и радна секција за израду нових правила Савеза. Како је то један врло обиман посао, а није се имао као база никакав унапред припремљени предлог, то су и ова новопримљена правила прилично штура и несавршена, те ће и она у најскоријем времену морати да претрпе једну озбиљну ревизију. Исто тако расправљен© је