Општинске новине

Стр. 558 на толику важност тога питања тамо смо истакли да оно треба да буде од законодавца решено. Нов Закон о општинама није томе питању посветио толико пажње колико оно само по себи има. На име, он га је додирнуо у толико што је ставио у дужност бановинским већима да за главна службеничка места установе пензију. Дакле, оставио је то питање тако рећи висеће, а у судбину општинских службеника унео доста неизвесности. Али ипак учинио је један корак напред, с обзиром на положај општинских службеника који су они имали по старом закону о општинама. Нема сумње да је новим Законом о општинама њихов положај донекле побољшан. Он је побољшан у толико што је законодавац за разлику од старог Закона о општинама, ипак предвидео право на пензију за главна службеничка места која се имају уредбом бановинског већа установити. На бановинском већу је која ће места огласити главним службеничким местима. Природно би било да бановинско веће, када већ има право и дужност да одреди која су службеничка места главна, па према томе, и који службеници имају право иа пензију да исто тако одреди и величину пензије. Међутим законодавац је право одређивања величине пензије искључио из надлежности бановинског већа, и ставио то у надлежност бана. Пети став § 88 гласи: ,,0 количини пензије појединих службеника одлучиваће Бан на основу уредбе (§ 85). Бан ће наређивати и исплату из пензионог фонда". Као што само главна службеничка места могу повући право на пензију, исто тако само за главна службеничка места закон предвиђа минималне квалификације. Кад се једном установи уредбом бановинског већа која су главна службеничка места, па према томе, и који општински службеници имају право на пензију, онда се морају назначити и набројати које су то све минималне квалификације које Закон предвиђа као обавезиа за општинске службенике који треба да заузму главно службеничко место у општинској администацији. Закон, дакле, као и код питања права на пензију додирује питање квалификације за општинске службенике у толико што за главна службеничка места императивно тражи минималне квалификације, а које су то минималне квалификације, како се оне стичу, чиме доказују итд. то пропушта локалној реглементацији односно бановинском већу да оно те детаље путем уредбе пропише. Када је реч о квалификацији општинских службеника, мора се одмах напоменути изричито испољена жеља законодавчева § 91 да Бан у оквиру уредбе Министра унутр. послова може отварати течајеве за стручно образовање и усавршвање општинских службеника. Законодавац указује којим путем има да се стекну минималне квалификације за главио звање у општинској администрацији. Зависи

ц ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ од економских и културних прилика једне или више бановина, хоће ли се тим путем поћи у погледу стручног образовања општинских службеника. Законодавац није се само ограничио на изјаву жеље да се по бановинама отварају течајеви за општинске службенике, него је он чак дао првенство за ступање у општинску службу оним лицима који те те-. чајеве сврше. Овде стоји јасно да законодавац стоји начелно на гледишту потребе и корисности образовања специалних курсева за општинске службенике. Та се једна тако корисна и велика замисао не може спровести у дело ако сами општински службеници преко својих сталешких организација не поведу акцију за отварање тих течајева било у седиштима бановина, било у већим културним и политичким центрима Југославије. По- питању попуњавања општинских службеничких места и престанка службе законодавац не само да није прописао никакве императивне норме, него"чак о томе н.е чини нп сугестију. То су питања која је он потпуно подвргао локалној реглементацији, односно ставио у надлежност бановинског већа. Све док не изађе уредба бановинског већа не може се знати хоће ли општински одбор, општинска управа или претседник бити надлежни за постављање односно отпуштање општинских службеника. Стари закон предвидео је надлежност за постављање и отпуштање општинских функционера. Нови закон то је оставио уредбама бановинског већа. Изгледа да закоНодавчева не би била жеља да то питање постављења и отпуштења општинских службеника постоји један систем у свим бановинама. Па како законодавац чак не помиње надлежност општинске самоуправне власти као искључиву у погледу постављења и отпуштање општинских службеиика, то није законски искључена могућност да се уредбом пренесе то право отпуштања и постављања на претставнике државне власти. (Бана или поглавара). Таква уредба не би представљала никакву повреду законског прописа, па према томе против ње не би се успешно могло војевати ни једном врстом правних средстава. Што се тиче плате општинских службеника, Закон опет ставља у дужност бановинском већу да оно уредбом одреди минималне плате и то не за сва него само за главна службеничка места. Испод тога минимума принадлежности који буде уредбом предвиђен, општинска управа не може да иде, док јој је остављено право слободног одређивања изнад тога минимума. Интересантно је напоменути да минимум принадлежности, као и право на пензију и минимум квалификација, имају се предвидети смао за главна службеничка места. Друга, нижеразредна места, не помињу се у закону, па према томе за службенике који та места заузимају бановинско веће није дужно да се