Општинске новине
2
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 559
постара да им уредбом загарантује икаква права. А колико ће бити таквих службеника то зависи од тога која ће све места бановинско веће подвести појму главних службеничких места. Од дефиниције главних службеничких места зависи колики ће број општинских службеника уживати сва она права која смо горе споменули. Кад се има у виду да ту дефиницију има да постави бановинско веће у својој уредби, онда се јасно истиче ова главна тежња и мисао законодавчева: да положај општинских службеника има да коначно регулише бановинско веће. То регулисање ограничено је нормама тако опште и еластичне природе, да се на крају за њих не може рећи да претстављају ограничења која се не могу ширим тумачењем избећи. Што се тиче питања сталности, оно се нигде не помиње у новом Закону о општинама. Док се питање о минималним квалификацијама, о минималним платама, о начину попуњавања службеничких места, о праву на пензију, бар спомињу у закону ако не и коначно решавају, то питање сталности општинских службеника није удостојено ни помена, што ће имати за последицу да ни бановинско веће неће бити дужно да га узме у разматрање. Питање сталности могло би се једино још некако решити са питањем отпуштања општинских службеника. У прописивању услова за престанак службе требало би да се поведе рачуна да општински службеници не буду жртве разних ћефова. То је једини начин на који би се у неколико посредно зајемчила сталност. Стоји да закон нигде не говори о сталности општинских службеника, али он помиње неке сталне општинске службенике, и то у
IX глави где је реч о надзору државне управе. На име, законодавац забрањује привременој општинској управи, а то је она управа коју постави надзорна власт, да поставља „сталне општинске службенике." Шта се има подразумевати под сталним општинским службеницима, закон ништа не говори исто као што је нем у погледу дефиниције главних службеничких места, за која су везана право на пензију, минималне квалификације и минималне плате. Да ли није законодавац под сталним општинским службеницима разумео оне службенике који буду заузимали главна службеничка места, или оне службенике који буду уживали- неку сталност? То питање од капиталне важности за правни положај општинских службеника остаје дакле нерешено и шта више под сумњом да ли га и бановинско веће може покретати. Али стоји једно несумњиво да се у пракси једаред мора постави-.-и питање који се општински службеници сматрају за сталне. Јер ће свакако бити привремених општинских управа које ће извршити неко постављење чија би се правоваљаност оспорила на основу одредбе § 134 Закона о општанама по којој се таквим управама забрањује да поствљају сталне општинске службенике. Како ће се тада поступити ако се јасно не одреди било у општинском статуту било у уредби бановинског већа који су општински службеници стални? То се питање мора силом само примене Закона о општинама на неки начпн расправити, било Статутом било уредбом бановинског већа, баш готово исто онако као што се мора расправити и питање главних службеничких места. Како ће се оно расправити то је опет као и за сва остала питања ствар самоуправне власти.
(Наетавиће се)