Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 571

сионалне природе, нарочито код београдских занатлија, извесних радника мушких и женских а код занатског и фабричног рада, где су дате велике могућности да се нарочито сифилис преноси и шири и то не сексуалним путем, већ при свакидашњем привредном занимању. Разуме се из незнања и необавештености о томе, какве се често опасности крију и код поштеног а заједничког рада у разним занатима у погледу преношења полних заразних болести, нарочито сифилиса. Познато је свима, а нарочито обућарима, да код нас обућарски радници при ковању ципела употребљавају ексерчиће дрвене или металне, које сви они, колико их год кују ципеле и раде за заједничким обућарским столом, узимају из једне исте резервне кутије. Они готово увек узимају шаком више ексерчића, мећу их у уста и отуда један по један ваде те закивају ђон или што друго. Кад им по свршетку посла ексерчићи преостану, они их узму из уста шаком те опет врате у ону заједничку кутију. Ово се затим свакодневно истим редом понавља. У случају сифилитичних или сличних раница у устима, па и залечених ма кога од радника за столом, није тешко видети све штетне последице за остале здраве обућарске раднике за истим столом, па природно и за њихове породице и нараштај. Потребно је овде имати на уму, да је си(ј)илис готово неизлечива болест, врло често се понова доцније јавља, док с друге стране има и имуних т.ј. не болесних сифилитичара клицоноша, који сеју заразне и по околину опасне клице сифилиса. Слично као код обућара, дешава се и код сарачког заната, затим у тапацирерским радионицама, где се израђују и кују канабета, шезлони, дивани, разне тапацирерске столице и слично, где радници гакође држе у устима металне ексерчиће за време рада на тапацирерским предметима. Нама је позната вишеступна инфекција сифилисом код београдских тапацирерских радника, која је извршена горњим рђавим навкама при упражњавању тапацирерског заната. Професор опште хигијене Г. д-р Вилхелм Праусниц (Грац) наводи изрично примере овакве инфекције у својим научним делима. А дали није могуће слично и у женским и мушким модним и кројачким салонима, нарочито кад се врши проба полуготових делова одела, хаљине и сл., којом приликом они распаравају капут, прслук, хаљину и мантил, да би исти при поновном удешавању и испробању чиодицама причврстили ради дефинитивног шивења? И они сви, мушки и женски, узимају по више чиода у уста и вадећи једну по једну прикачују делове хаљине при испробавању. Чиоде се после свршене радње опет враћају у заједничку кутију, да се сутра дан и даље понавља иста слика. Имао сам

прилике лично да видим приликом практичних радова из модерног париског кројења кандидаткиња на течају за наставнике опште занатских школа Министарства трговине и индустрије у Београду, како све оне за време рада држе у устима чиодице за прикачивање. Има још један пут којим је могуће да се преносе и шире не само сифилис већ и друге крвне заразне болести (маларија, туберкулоза, бактерије стафилококе, изазивачи гнојних чирића итд.) и то директно у крв, а то је у бербрским и фризерским радњама при бријању кад се, приликом случајних посекотина бријачем, употребљава за заустављање крви препарат у виду шипчице од стипсе (немачки В1и1бШ'!ег или КабЈегбШ).. Није ли дата могућност да се овом приликом, и то директно у крв, унесе макаква заразна клица, па и сифилис? То је више иего вероватно. Хигијеничар д-р Ремлингер потврдио је својим испитивањима да се овим и сличним чврстим препаратима за заустављање крви могу преносити клице .заразних болести. Овај стручњак испитивао је сличне препарате на пример камен од стипсе, који се као адстрингенс употребљава при бријању у фризерским и берберским радњама, узевши један комад из фризерске радње после двомесечне употребе и када је тај камен после употребе фризера опрао стерилном водом, нашао је да вода садржи 66250 бактерија, после другог прања истог камена, вода је садржавала 59150 бактерија. Ми смо својим испитивањем сличне врсте берберских алатки у Београду нашли стање још за 27% горе и очајније. Ове разне врсте бактерија, највећим делом заразне, припадале су врстама бактерија: коли, стафилокока, дифтерије, туберкулозе итд. и дуго су се одржале у животу. Из овога што изложисмо горе може се • лако извести закључак,. да је најбоља превентивна заштита од заразе венеричним болестима не сексуалним путем код занатлија, да сваки радник има лично свој прибор и потребе за рад, и да никако не дира у туђ прибор, као и да се сасвим одвикне од држања ексерчића, шпенадли и др. у устима. За имућније радње може се радо препоручити обућарски појединачни сто са алатом и прибором за рад, какав се види код београдске продавнице обућа једне фабрике, где су целисходност и хигијена потпуно заступљени. У сиромашнијим обућарским радионицама, где више радника раде за истим столом, апсолутно је потребно да сваки радник има личнб свој део стола са свима потребама за рад. Исто све ово вреди и за раднике сарачких, тапацирерских и сличних. њима радионица. Имао сам прилике лично да видим у културној Шведској још 1910 год. мајстора кројача, који врши само испробавање полуготовог одела на клијентима, како на левој руци више лакта има привезани мали јастучић са