Општинске новине

Стр. 572 - стотинама разноликих чиодица на њему за прикачивање при испробању одела. Да сваки кројач и кројачица овако јастуче себи изради, није ни тешко ни скупо. Само их на то треба приморати — кад већ лично нису довољно свесни. Ову дужност на себе треба да узме Хигијенски отсек Општине града Београда. Што се тиче шипчица од алуминијеве стипсе за заустављање крви по берберницама и фризерским радњама, треба исте одмах забранити, одбацити и уништити, затим обратити већу пажњу при бријању и у случају ипак малих посекотина за заустављање крви употребљавати препарате течне, или у виду помаде или пасте, која се узима стерилном ватом на врху дрвене шипчице и ставља на место посекотине, да се крв заустави. Дрвце са ватом баца се после употребе и увек ново узима и прави кад затреба. Дужност би била београдских општинских санитетских власти, да одмах забране сваку употребу ових препарата од стипсе по берберницама и фризерским радњама, као што је то на пример још одавно 1910 год. урађено у Немачкој. Исто тако треба предузети кораке код царинских власти, да се овим препаратима уопште забрани увоз из иностранства, пошто се исти готово само увозе из иностранства! .... Пре три године одржао је једно итересантно предавање на медицинском факултету Г. д-р Шлосбергер, универзитетски професор и научник за сифилис из Франкфурта о новијим резултатима испптивања сифилиса. Том приликом професор г. д-р Шлосбергер објавио је да постоје „сифилитичари без икаквих оболења", другим речима „сифилитичари који су за себе здрави, а у стању су да заразе друге сифилисом." Професор д-р Шлосбергер нагласио је тада, да се са успехом у велико ради на томе, да се и такви случајеви клинички доказују и распознају. Ово последње сазнање медицинске науке даје целом овом питању још тежи и већи значај, и озбиљно налаже горе наведеним разним професионалним радницима сталну будну и најстрожију опрезност при своме раду, у смислу горњих излагања, а комуналној санитетској власти ставља у дужност, да се овим проблемом детаљно позабави и да заведе најенергичнију санитетску контролу . Исто тако, требало би да се наш целокупни народ у опште одвикне извесних добронамерних али непрактичних обичаја, који никако нису добри а имају блиске везе са овим нашим излагањима. Заиста није савремено нити здраво да се пријатељи и рођаци љубе у уста при поздраву и сусрету ,нити је добро да деца при поздраву са старијима овима љубе руке. А то ће се десити на сваком кораку, у свима друштвеним слојевима Београда. Место пољупца у уста довољан је при рођач-

, ОПШТИНСКЕНОВИНЕ ком поздраву и сусрету пољубац у образ, исто тако сасвим је на своме месту да деца при поздраву са старијима поклоне се љубазно и само се рукују. Код свих културних и цивилизованих народа једино се овако и поступа. Исто је тако врло рђава и штетна навика у неуком и сиромашном делу нашега грађанства, по периферији Београда (о селима и паланкама и да не говорим), где нема водовода, да на пример сви укућани често пију воду директно из истога крчага, и то још најпре отвор крчага обришу шаком па га онда надигну и напију се воде. У многим нашим сиротињским кућама стаклена чаша је реткост, а и где је има вода се пије из навике директно из крчага, нарочито при летњем раду. Просвећивати и учити народ да у опште не пије воду, нити какво друго пиће (вино, ракију и др.) директно из истог суда, већ да се служи стакленом чашом, коју ће сваки за себе имати, било би неопходно и право доброчинство. У интересу општег здравља широких маса нашег грађанства, било би неопходно да општинска санитетска власт издејствује преко надлежних повремено одржавање у Београду и обавезно посећивање нарочитих хигијенских курсева са широким и савременим програмом за учитељице дечјих забавишта, учитеље и учитељице народних школа и у опште за све врсте васпитача дечјих. Шта више. ове би .хигијенске курсеве требало проширити и на свештенике, па и општинске деловође, као што је то случај у Норвешкој, јер код нас у народу, нарочито у селу, свештеник игра улогу и првог и непосредног учитеља народног. Министарство трговине и индустрије организовало је у Београду летњи шестонедељни течај за наставнике и наставнице опште занатско-трговачких школа. Као стручњак за физику, хемију и технологију са познавањем робе, сматрао сам за потребно да београдске курзисте упознам и са основима занатске и индустриске хигијене, нарочито у погледу могућности оштећења здравља и ширења заразних болести код поједних заната и индустрије. Ова предавања са згодним примерима изазвала су код свију учесника врло живо интересовање. Следујући даље овај ред мисли и излагања, ми спонтано наилазимо и на извесне деликатне освештане верске обреде наше српске православне цркве, који такође чекају нужну реформу, првенствено овде са здравствено-социјалног гледишта. Да ли обред колективног давања светог причешћа народу т.ј. давање освећеног вина у уста свима вернима из истог путира, истом кашчицом, као и брисање уста свима вернима после узетог причешћа истом марамом није без икакве замерке, са гледишта хигијене, а нарочито у погледу пренашања заразних болести, а на-