Општинске новине

4*

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 577

Плодови поврћа могу се чувати у свежем стању и конзервисати на разне начине. Ми ћемо овде говорити о оним начинима чувања и конзервисања поврћа који су применљиви у домаћинству —- за домаћу потрошњу поврћа. Чување поврћа у свежем стању Ограничен је број плодова поврћа, који се на овај начин могу чувати. Свеже поврће може се чувати на ниској топлоти од 0° до 5° С и задатак је да се спречи развијање микроорганизама који су узрок кварењу плодова. У свежем стању може се чувати купус, патлиџан, краставци, карфиол, келераба, шаргарепа, кромпир, зимска ротква, цвекла, целер, паштрњак, лук, хрен, першун, празилук. Не могу се чувати у свежем стању: паприка, грашак, боранија, сочиво и бамње. Место где се поврће чува у свежем стању мора бити тако подешено да се у њему може одржавати постојана топлота, без обзира на топлоту спољњег ваздуха; та топлота може да буде од 0° до 5° С што зависи од врсте плодова; место мора бити суво, да се може лако проветравати, да буде јефтино, практично и трајно. Пред уношење поврћа ради чувања, место мора бити дезинфиковано. За овакво чување поврћа могу да послуже: подрум, сутерен, трапови, нарочите зграде. Пред смештај, ради чувања, плодови се просуше на отвореном месту, сортирају и одвоје сви нездрави, па се здрави плодови слажу на гомиле, полице, или урове у влажан песак. Поједини плодови поврћа овако се чувају у свежем стању: Купус се чува у свежем стању, за домаћу потрошњу у мањим количинама, у подруму вешањем главица о греде или укопавањем у влажан песак. За ово чување, главице купуса ваде се са корењем, очисте се од спољњег лишћа, па се повежу по две и обесе на греду са окренутим кореном горе, или се са кореном укопају (посаде) у песак једна до.друге. Могу се главице укопавати у ров и слагањем чврсто једне уз другу, или у бразде, па се озго покрију. Кад се главице купуса укопавају у ров, слажу се овако: први се ред окрене са кореном доле, остали редови са кореном горе, а последњи ред опет са кореном доле. У топлим пределима могу се главице купуса оставити на њиви, само се мало загрну земљом, или покрију лишћем, сламом или чим другим. Карфиол се вади са кореном, очисти од лишћа и посади густо корен до корена у подруму у влажан песак. Гако се може сачувати доста дуго време. Краставци, који се остављају ради дужег чувања и употребе у свежем стању у зимско доба, беру се зелени, позно у јесен. Овако обрани позно у јесен, могу се,' на топлоти 2° до 0° С на погодном месту одржати до јануара. Беру се кад се плодови добро развију, но док су још зелени и док им семе није још узрело, али да је месо чврсто и здраво. Могу се чувати као јабуке у коморама на полицама или у подрумима, где се топлота подешава за њихово чување. И на овај начин могу да се очувају до јануара. Могу се чувати и на даскама под прозором у хладним собама.

Патлиџан црвен. У јесен док још није пала слана, оберу се зелени плодови патлиџана на којима се остави што дужа петељка. Обрани плодови оставе се три дана у хладу. Зато време покажу се плодови који су подложни квару. Сад се одвоје здрави плодови, увију у свилену хартију, поређају у корпу, или сандуче, оставе у подрум или друго погодно место у коме се не мрзне и чувају. СЗвако спаковани и остављени плодови патлиџана дозру у корпама око Божића, а могу да се сачувају до половине фебруара. Свежи су и укусни за јело. Келераба се вади, очисти од лишћа и утрапи или у песак у подруму или у земљу у трапу. Може да се чува и на гомилама у подруму на висини од 1 м. Кромпир. За зимско чување узимају се кртоле добро зреле, тврде, чврсте, здраве, које нису наклијале, које нису спарушене, без пега, рана и црвоточине, добро суве и чисте од земље. Подрум је добро место за чување кромпира, јер у њему може да се врши контрола, регулисава топлота и вентилација. Слаже се на гомиле високе 1 м. у виду пирамиде или сипа у преграде од дасака. У траповима се слаже у виду пирамиде. Шаргарепа. За зимско чување вади се у октобру, очисти се од лишћа ниско, до основе, да се удаљи пупољак, да не би проклијале, али при овом чишћењу не дирати врат корена; просуши се и урови у песак у подруму у истом положају у ком је била, или се сложи у трап положено. Зимска ротква вади се и смешта исто тако као и шаргарепа. Целер. Очисти се од лишћа са сечењем ниско, и очишћене главице сложе се једна до друге у песак у подруму у истом положају како су биле у земљи и покрију песком. Може сечени део да се не покрива и из њега зими избије лишће. Може да се не сече лишће, па се главица урови у песак, а лишће остане на површини земље. Паштрнак. Извади се корење, очисти од лишћа и урови у песак у подруму. Може да се остави зими У леји. Лук црни и бели чува се у венцима или главицама на месту које зими не мрзне. Празилук није осетљив на мразу. Вади се позно у јесен. Очисти се скраћивањем жила и лишћа, веже у снопиће и укопа до половине у земљу, или у песак у хладну стају или на отвореном месту. Хрен се очисти и урови у песак у подруму. Першун. Корен се вади у јесен, лишће се сече али не сасвим ниско и урови у песак у подруму. Кад се горњи део остави на површини, зими избије лишће. Може да се остави и на леји. Резиме: У подруму се чува у преградама или у виду пирамиде: кромпир, цвекла, ротква. На полице могу да се ређају: шаргарепа, целер, першун. Веша се о греде купус. У влажан песак се сади купус, карфиол, келераба, шаргарепа. У надземним стајама. Купус се слаже у виду пирамиде. Сипа се у преграде слојем дебљине 1 см.: цвекла, шаргарепа, кромпир. Першун и целер могу да се закопају дупке или полошке у песак или земљу да врх остане над земљом, да пусти зими зелене делове итд.