Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 595

улицом, и који претставља целокупну канализалију Прокопа. Из главне улице одвајају се сокачићи, стрменити, и степеничасти, који воде до кућа на брегу. Ти сокаци имају ширину од једног и па до пола метра. Често су сасвим пресвођени грањем и чине праве хладовите ровове. За пролазника, који је први пут наишао у Прокоп', ово може да претставља и доста романтике. Вероватно да је то сасвим друкчије за оне становнике, чији ниски прозори добијају једину светлост и проветравање из хладовине тих зелених тунела. Становници Прокопа добијају воду из три јавне чесме, постављене у разним деловима наесља, а неке кућизе имају и своје бунаре. За снабдевање становника животним намирницама Прокоп има једну бакалницу, једну пиљарницу и једну пекарницу. Број кућа у Прокопу износи 133, по нумерацији. Свака кућа је обележена бројем, али је та нумерација сасвим особена, као што је особено и то насеље. Оно се цело, без обзира на улице, уличице и сокаке, зове Прокоп. А бројеви се не ређају парни с једне а непарни с друге стране као у осталим улицама Београда, него један за другим, описујући око читавог насеља и кроз све његове сокачиће дуплу осмицу. Општи грађевински материјал Прокопа су даске, слама, блато, по нека полуиструлела греда и испуцали цреп. Куће имају по једно, два, или три одељења, у којима станују од два (најсретнији случај) до десет сановника, а спавају на једном до три кревета. Станова има и за издавање, од једног одељења, које је једновремено претсобље, кујна, трпезарија и спаваћа соба, па до три оделења, од којих је једно кујна друго соба, а треће шупа. Број становника у Прокопу рачуна се на хиљаду. И једног дана за тих хиљаду становника, требаће да се изгради неколико хиљада квадратних метара калдрме, неколико хиљада метара водовода, канализације, каблова и свега осталог што је потребио основној хигијени и потребама једног насеља. Заиста, чудни су проблеми и парадокси Београда, где у уређеном центру зјапе месецима празни станови у новим палатама, а на запуштеној периферији у блату и прашини, ничу потајно нова, јадна и нездрава насеља, да би становници Београда нашли над главом парче крова од зарђалог блеха и препуклих црепова. Изнад Прокопа, северном ивицом, успиње се Прокупачка улица. И ту су куће мале, ниске и бедне, али има доста ваздуха, доста сунца и 40 сантиметара турске калдрме. Па ипак, има много цедуља за издавање станова. Према кратеру Прокопа ово је већ елитни крај и ту цене станова постају већ неприступачне за оне, који су се склонили у дубину и у брегове провалије.

Насеља бескућника Није Прокоп једино београдско насеље, које је настало тако преко- ноћи. Са њим смо почели, јер је оно најкарактеристичније и најсакривеније. Иначе, одмах до њега је позната Јатаган мала, која је поникла исто тако. Данас она претставља једно велико насеље и велики комунални проблем Београда. Питање њеног расељавања није тако лако скинути сдневног реда. Јер, зар је могуће пустити више хиљада људи и деце да остану и без оног бедног и нездравог крова, када нису у могућности да набаве други? Подигнута је у своје време најтеже станбене кризе и Пиштољ мала. Она је искрсла на исти начин на обалама Дунава, испод Дорћола, међу бреговима београдског ђубришта, које је садашња општинска управа уклонила и приступила на том земљишту подизању

Група кућа у Прокопу

шума и паркова. Онда, ма колико да се морало гледати кроз прсте, било је ипак немогуће оставити становнике у оном ђубришту, које је врвило од заразних комараца и милијарди прљавих инсеката. После више опомена становницима да се добровољно иселе, које су остале без дејства, Општина је, најзад, била приморана да при-