Општинске новине

0 11ШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 555

вишег савегодавног форума за питања комуналне политике. Савез има да се афирмира колико у животу, толико и у нашој врховној администрацији. Његов конструктивни рад има да се осети у свима правцима комуналне идеологије и праксе. Законом треба обезбедити финансијску подлогу за темељито вршење свих функција Савеза градова, као што су данас обезбеђена чак и многа сталешка принудна удружења. Досадашње квоте (члански улози) недовољне су и сућишне према озбиљности и размерама извођења једног правог радног програма Савеза градова; а и поједини градови апстинирају и избегавају обавезу плаћања чак и тих сићушних улога! Дешава се, да су у по неким градским општинама конзервативни ситничарски дух и финансијски филистеризам проглашени као суверена комунална мудрост. Зато су ти мали градови стално ван свога Савеза, и ако би он баш њима био најнеопходнији. Баш ових дана имамо ни мало симпатичан пример са Чачком, који иначе због чланског улога од 500 дин. годишње није још ни покушао да ступи у земаљски Савез градова. Колико је тек за осуду пледирање да се у будуће Чачак не сматра као град, да би се ослободио обавезе издржавања неколико стручних градских референата (лекара, архитекте, итд.), и да би избегао обезбеђење својих чиновника пензијом и другим чиновничким правима, који ће проистећи из новог Закона о самоуправи градова! Све је ово најречитији доказ колико су многе општинске управе малих градова несвесне и културно-комуналне улоге Савеза градова, и корисне мисије једног савременог Закона о градовима, који долази да помогне и унапреди наше градове, а не да их угуши! Филистеризам с једне стране, и ваопако тражење излаза из финансијске кризе с друге стране, изазвали су многе наше варошке општине да се повуку од сваког значајног комуналног рада, па и да беже од проглашења за градове путем новог закона. Неке од њих, чак, и да напуштају Савез градова. * Погрешно је рад Савеза градова обележен као претежно декоративан, репрезентативан, платонски, и без реалног, животног значаја! Ти мали градови — на жалост искључиво баш Србијански (Зајечар, Јагодина, Чачак, итд.) — губе из вида капиталне животне користи, моралне и материјалне, које Савез градова својим члановима из дан у дан пружа. Нека нам се не замери, што ћемо, примера ради, навести неколико конкретних таквих случајева: 1) Сви градови имају бесплатну помоћ радних канцеларија Савеза градова (загребачке и београдске), за све њихове послове, правне,

комуналне, урбанистичке, финансијске итд. Ко зна колико би се стотина хиљада динара морало да плати само на адвокатске хонораре и путне трошкове годишње, да није ових административних институција Савеза градова. Ради што бољег. свршавања ових многобројних послова наших градова, конгрес Савеза градова основао је још 1930 год., поред Загребачке канцеларије, и стално отправништво послова Савеза градова у Београду, које, између осталих, има и ове чисто практичне дужности у свршавању многобројних градских послова, који су у вези са београдским државним и другим надлештвима и властима. Није претерано рећи, да су ове канцеларије до сада имале стогинама успелих бесплатних заступања у пословима градова појединих чланова Савеза — чиме су тим градовима уштеђене огромне суме, које би у противном случају морале да оду на расходе око ових пословања, када би их градови вршили преко својих претставника појединачно. 2) Сједињени са осталим градовима у земаљском Савезу, сваки град осећа се јачим и отпорнијим у заштити својих муниципалних и самоуправних права. Без тога јединства, врло често нико неће ни да га чује, ни да га види; а и ако га саслуша — на томе се и остаје! 3) Градови, који сада изгубе, благодарећи своме филистеризму, назив градова и све атрибуције његове, губе аутоматски и све бенефиције, које су везане за градове, ако н.пр. многе данашње врсте прихода које ће се у будућности само градовима дозволити. Ти мали градови, у истини тешко погођени финансијском кризом, место да у Савезу суседних општина и у реформи комуналних финансија траже спаса и могућност егзистенције, они одлазе у једну резигнацију, беже од сваког већег комуналног рада, и ситничарску штедњу дижу на висину догме! Да ли су ти и такови наши мали градови несвесни какво духовно издајство чине баш према интересима своје сопствене општине, чије интересе мисле да штите избегавањем и најмањих издатака ради комуналног просперитета свога места?! * На овом Конгресу Градова говориће се и о Свесловенском савезу градова. Рад нашег Савеза на оснивању Свесловенског Савеза градова има недогледан значај са гледишта политичког панславизма. Империјалистички панелавизам је једна опасна шимера; али економски, културни и дефанзивни панславизам је једна позитивна конструкција, напредна и неопходна за миран развитак словенских држава. Још од 1927 године ради се на стварању Свесловенског Савеза градова.