Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 637

XV — Завођење ватрогасног пореза на следећим принципима: а) ослобођене од њега свих пореских обвезника, који имају мање од 2000 дин. месечно породичног дохотка, а немају никакве непокретнине у градском атару; б) оптерећење осигуравајућих друштава и њихових филијала са 35% од целокупног износа овога пореза, јер одржавање ватрогасних чета највише тангира интересе осигуравајућих друштава и кућевласника; в) вишкове преко 2.000 дин. прихода месечно, односно преко 1.000 динара прихода од зграда, оптеретити пропорционално са 1—15% ватрогасног пореза. XVI — Допустити градовима завођење т. зв. малтаринског пореза (увознине) под следећим оградама: а) да проценат није већи од 5% вредности; б) да се не порезује роба противно трговинским уговорима; в) да се не порезује роба (основне животне намирнице), која је према својој природи изузета од трошаринског оптерећења. Од мањих и по финансиски ефекат другостепених такса и комуналних пореза, поменућемо само примера ради, а не таксативно, неколико од њих: 1) таксе на билијаре, рулете, карте, куглане, домине, домбуле и све кафанске играће справе; на тенис, голф, и сличне клубове, друштва и приредбе (као што су уведене ове таксе у Француској по декрету од 1926 године); 2) таксе на раскошне свадбе и луксузне погребе (на погребне венце, скупоцене мртвачке ковчеге, за више од једног свештеника на погребу, на свака свадбена кола, ауто, фијакер итд.); 3) завођење комуналне порезе на целокупну косметичку робу: помаде, мирисе'; депилаторе, ружеве, шминке, бојила за косу, бркове и браду, пудер, маникирску робу, косметичке апарате итд.); 4) таксе од 10% на рачунима за бављење после 12 сати ноћу у јавним локалима где нема женске послуге и т. зв. забављачица публике; таксе од 30% на рачунима за бављење у локалима где има ж.енске послуге, о којој говоримо у првом делу овога прописа; 5) таксе на сву луксузну робу намењену женском и мушком одевању и обувању, нарочито: свилену робу, обућу скупљу од 200 динара итд.; 6) таксе на све деликатесе: ајвар, рибље конзерве, гурманске прерађевине на пр. од гушчије и др. џигерице, месо од фазана и друге луксузне дивљачи; бели хлеб и сва луксузна пецива; Завођење, даље, комуналне порезе: 1) на луксузне фасаде и балконе, на мале приватне електричне централе, на лифтове,

луксузне и теретне, на луксузне намештаје, персиске и остале ћилимове (сем народних); 2) на коње за трку, јахање и, поние за забаву; и на псе свих врста; 3) егзотичне птице по кавезима и некорисне животиње; 4) приватне аероплане, аутомобиле, фијакере, чезе, као и сва водена моторна и немоторна превозна сретства: чамце, јахте итд. 5) увести целибатерски порез за нежењена мушка и неудата женска лица, старија од 30 година. Од њега ослободити све оне, чије је целибатно стање резултат тешке економске ситуације и нарочитих здравствених разлога (акутна туберкулоза, сифилис итд); 6) Увести исто тако градски дечји порез на све бракове без деце. 7) Завести градски порез на празне плацеве и старе дотрајале зграде, које као ругло сметају његовом естетско-урбанистичком и хигијенском развоју. 8) Увести градски безбедни порез, који ће, поред других прихода, сачињавати основицу фонда за одржавање градске полиције. Овом порезу подлеже: а) сви они који имају радње и непокретну имовину, а на првом месту банке и индустриска предузећа. Осигуравајућа друшгва треба оптеретити знатном порезом још и за здравствену асанацију града, јер они од асанационих установа имају непосредног материјалног интереса због тога што све те здравствене установе врше смањивање морталитета; б) сви они који плаћају више од 5.000 динара порезе годишње. 9) Увести систем учествовања градских општина у приватној индустрији, као и у чистом добитку и целокупном дохотку. Сада да пређемо на најглавнију групу комуналних финансиских извора: њих пружају градска привредна општинска предузећа у непосредној режији. О њима ћемо такође дати свега неколико основних потеза. Сва се градска комунална предузећа према својој комуналној, социјалној и привредној улози и рентабилности деле на три основне групе: У прву групу улазе она предузећа, која су по својој суштини чисто комерцијална, и ако су намењена јавној служби. Та предузећа имају по превасходству монополски карактер у границама односног града. Сва су то предузећа хиперактивна у целом свету. То су: градски трамвајски, аутобуски и др. саобраћај, осветљење, водовод, канализација, износ сметлишта, крематоријум итд.

2