Општинске новине

Стр. 838

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Приходи од општ. привредних предузећа наших великих градова (1932 године)

Име града величина прихода у динара у проценту Београд 199,746.000 58.67%. Загреб 101,977.930 46.26.% Љубљана 41,702.758 40.36% Ниш 7,586.000 38.05% Сплит 9,706.230 35.11% Сарајево 9,967.000 31,81%

итд. итд. У другу групу општинских предузећа долазе сва она предузећа, која било стално, било повремено постоје у комуналној режији, а имају за циљ сузбијање скупоће, уређивање тржишних цена и хигијенизирање квалитета животних намирница, другим речима регулисање целокупне градске апровизације. Ако се у ова предузећа унесе трговачки смисао и још у самом почетку сузбије сваки бирократизам — онда она, поред своје комунално-социталне улоге, дају и врло добар приход. Тај се приход код многих европских градова креће око 18—20% свих буџетских ефектива! У трећу групу улазе она предузећа, која имају искључИво јавни карактер, и од којих се по самој природи ствари не може захтевати никакав рентабилитет. Та су предузећа

намењена комунално-социјалној акцији муниципије, а односе се по правилу на здравствену асанацију, подизање културног нивоа, на комуналну журналистику, музеје, библиотеке, дечје заштитне институције итд. Код њих и ако се деси да покажу каквог било прихода, он може да иде само у олакшање позиције за њихово издржавање. Зато се ова предузећа и не сматрају као продуктивна упривредном смислу. Ипак се дешава да нека од ових предузећа буду активна. На пример, у Швајцарској неколико градских санаториума, код нас београдско општ. купатило и комунална штампа београдске општине, у Земуиу Дом слепих итд. Ми за сада немамо прецизних података и о.овим комунадно-привредним манифестацијама (пошто је Социјални биро Савеза градова тек у своме зачетку рада), али верујемо да би нам сваки југословенски град могао да пружи по неко од оваквих предузећа врло активних, и ако са циљем и наменом чисто социјално-комуналном, а не комерцијалном... Сада да завршимо: Нов Закон о комуналним финансијама место таксативног и лимитативног метода, најбоље би урадио да да једну рестрикциону одредбу о градским приходима а комуналним управама да остави најшире и најслободније поље рада.