Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Тако је то ишло све до Хенриха VIII, за чије владавине се догоди нека врста аграрне реформе. Он је, наиме, одуЗео црквама и манастирима велике комплексе земљишта, и тако од велепоседника и феудала, какви дотле изгледаху манастири, створи обичног домаћина из средњег сталежа, који не само што није више био у стању да другима даје, него је морао добро да отвара очи ако је хтео да пристојно повеже крај с крајем. Ова аграрна реформа не само да је погодила цркве и манастире, већ је још у јачој мери погодила све оне пролетерске елементе који су се концентрисали око њих и на богатству и дарежљивости манастира базирали своју егзистенцију. Одједном, они су остали на улици. У малом броју и неоргнизовани, они нису могли угрозити политичку безбедност и социјални поредак, али су били огромна сметња нормалном животу мирног малограђанина, за чију су имовину и личну безбедност представљали увек опасност. Логично је да су у то време, огромну већину кривичних дела они починили. Из њихових редова биле су регрутоване читаве чете скитница и просјака, који су били дозлогрдили и народу и властима. Влада је покушавала да тај изненада искрсли социјални проблем реши наредбама и казнама, и било је наређено да сваки мора имати стално место боравка и стално занимање. Ко то није имао, био је осуђиван драконским казнама, парадоксалним и несхватљивим за наш данашњи правни поредак. То је истина утицало да се број тих анархистичких елемената смањи, али је проблем, за остали, много већи део, био нерешив. Историчари наводе да је у то време близу 100.000 лица због скитње и просјачења обешено. Најзад, видело се, да дотадање мере застрашивања не могу ово социјално питање да повољно реше, те се нешто морало предузети у корист гоњених пролетера. Влада је наредила општинама да створе добротворне фондове из којих би се помогла сиротиња. Даље, стављено је у дужност да се општине постарају да се што већи број запосле и одврати од дотадањег начина живота. Ето почетка када општина преузима на себе једну важну социјалну функцију, кад почиње да води једну социјалну политику, која нас овом приликом баш највише и интересује. Да је тај новостворени фонд при општинама, намењен социјалном старању, показао благотворне резултате, увидело се врло брзо, као што се и врло брзо показала његова недовољност. Људи су се слабо одазивали, јер је давање било факултативно, и они, који су једном дали, у главном, сматрали су да су се одужили за увек. На тај начин фонд би гћункционисао само кратко време а онда би био, због помањкања средстава принуђен да ликвидира. За кратко време питање би поново искрсло у својој ранијој форми. Онда је дошао предлог, да општине разрежу један нов порез на све

—г-1 —— Стр. 649 грађане, према нарочитој скали, који би ишао у општински фонд, из кога би се помагали сви они елементи, којима је та помоћ била потребна. Почетком осамнаестог века, 1601 године, за владавине краљице Елизабете, установљен је закон о помоћи свима немоћнима. Онда су почеле општине да на све стране подижу домове за децу, за старце, за болесне, у којима су штићеници добијали и одело и храну. Био је то закон од епохалног значаја у социјалној историји не само Енглеске већ и целог човечанства. Порез, који је тада разрезан, био је конституисан на видљиве објекте, као што су на пример зграде, шуме, земљишта, рудници и т.д. Логично је да ти намети нису били тако тешки и са сумњивим изгледима за реализацију, као што су сада сви нови намети, јер онда су општински буџети били мали, мали персонал, мали и ситни задаци, незнатне потребе. Данас је то све друкчије. Великом већином општниски буџет, у оно време био је ангажован за социјалну политику и те суме које су се у ту сврху трошиле, биле су приближно довољне да то питање повољно реше. Из дана у дан, то питање се сужавало, број лица која су апеловала на ту помоћ постајао је све мањи и, логично, да су општине, стојећи на принципу систематског и рационадног буџетирања, кредит за социјалну политику, који је остајао неутрошен, Пребацивали на друге потребе, на оствривање нових задатака, који су се истављали на дневни ред у културном и социјалном развићу општинских самоуправа. Тако је било, да је у годинама повољних и берићетних економских коњуктура, кредит за социјалну политику, који нас овом приликом интересује, био незнатан део целокупног општинског кредита. То је здраво и основано, јер буџет стварају прилике и живот који се из године у годину мењају. Наравно да је тај кредит повећаван, у колико су се потребе појављивале и увећавао број пролетерских елемената — аспираната на ко*мунално-социјалну помоћ. Колико су Енглези у том погледу били обазриви и пажљиви да не оптерете оне гране привреде и ону врсту људи којима би, због привредних прилика нови намети пали тешко, и довели у питање њихову економску ситуацију или привредни просперитет! Када је индустриски живот савремених размера био на помолу и у зачетку, када су трговачка предузећа била почела да се стављају на савремену основу, да би им се осигурало пласирање капитала и рентабилитет, приоритет у конкуренцији са страним сличним предузећима, парламенат се изрично изјаснио 1840 г. да су ова предузећа изузета од извесних општинских намета. Тако је почетком двадесетог века 1903 г., заведено да извесне општинске таксе, разрезане на основу видљивих објеката плаћа за-