Општинске новине

инж. Здравко Васковић, виши саветиик Министарства саобраћаја

Београдски железнички чвор

„Београдске општинске новине", као часогиис за комунални, соци[алии и културни живот Београда, објављују све оне стручне нагаисе, који се по својој садржини односе на комуналне и социјалне проблеме наше престонице, без обзира да ли се са њима у начелу слаже или не сама редакција, као и надлежни фактори Београдске општине. „Београдске општинске новине" су јавио гласило, и у њима може сваки добронамеран грађанин Београда да каже своје мишљење из респективне области комуналне политике, у којој је он стручан, као и да критички расправи сва комунална, социална или урбанистичка питања Београда. Разуме се, да у свако>м конкретном случају, та мишљења остају само као приватна, лична мишљења пишчева. Тако и у случају расправе неоспорно значајнот Београдског железничког чвора, желећи да се ов-о питање најправилније реши, редакција „Београдсмих општинских иовина", радо објављује чла^нак г. инж. Здравка Васковића, као што је објавила и чланак г. инж. Ст. Ракочевића, као што ! ће, најзад, објавити и чланке свих осталих стручњака, који би по овом, као и осталим урбанистичким и другим проблемима Београда желели да даду свој стручни суд, иницијативие сугестије или конкретне предлоге. Уредништво. Под горњим насловом изашао је чланак г. Стевана Ракочевића у часопису „Београдским општинским новинама" од јануара т.г. Према ознаци, ово је требао да буде први део чланка, после чега је имао да дође наставак. Међутим, тај наставак није изашао, већ се место њега појавио опет у нашем угледном престоничком часопису „Београдским општинским новинама" од јуна тек. г., други чланак под иасловом: „О најновијем пројекту железничког чвора у Београду", у коме је г. Ракочевић подрвгао критици дефинигивно решеље овог питања које је дало Министарство саобраћаја . Он је у том чланку доказивао да ниједно решење појединих техничких и саобраћа.јних питања, која сачињавају заједно проблем железничког чвора у Београду, није исправно решено. Шта више, на једном месту он чак тврди, да се једним решењем ишло на то, да се путнички саобраћај одврати од Београда и гиме нанесе велика штета развоју наше престонице. Читајући овај чланак, грађани Београда мораће неминовно доћи у забуну, незнајући шта је у ствари. Сваки ће се питати: да ли је могуће да један

инжињер, а при том још и асистент Универзитета ,и ако млад човек, сме напамет и без основа тврдити тако нешто о једном питању, које спада међу најкрупније, која Београд има да реши? Да ли је заиста то тако знача.јно питање по будућност престонице овако наопако решено? Та пометња створена овим необјективним чланком код многих грађана Београда и принудила ме је да овим написом ствар расветлим, премда се ту грешим о једну своју начелну одлуку, да преко оваквих појава увек прелзим. Као што ће то сваки увидети, овде се од две претпоставке може одржати само једна наиме: или они, који су радили на овом питању, као и они који су водили контролу над тим радом нисуимали појма о целом овом проблему, те су га за то наопако и решили, или је то случај код самог критичара? Трећега нема! Из даљег излагања видеће се шта је у ствари". Онај први чланак г. Ракочевића требао је да буде нека врста теориског образложења раније донетих решења по овом питању. Тада он још није знао за ово најновије и дефинитивно решење железничког чвора Београда. Прва половина чланка има чисто наративни карактер, јер он ту износи, куда која пруга постојећа или будућа иде и које све крајеве везује, док је тек у другој половини покушао да постави сам задатак који се има решити код железничког чвора у Београду. Како он замишља тај задатак види се из овог цитата: „Решење Београдског железничког чвора зависи од положаја постојећих и пројектованих нових пруга, од главних саобраћајних праваца, као и положаја Ранжирне стакице. Саобраћајне линије су се развијале према економским и нациовалним потребама државе, чијим спајањем у Београду се образовао железнички чвор. Решењем тога чвора треба задовољиги саобраћајне потребе железничких веза између саобраћајних области, чији саобраћај је упућен на свом путу преко Београда, као и задовољиги саобраћајне потребе града Београда V вези са осталим саобраћајним областим.а." У овом ставу као што се види, чланкописац је посветио свега једну једину реченицу питању поставл 3 ања задатка, који се има решити у проблему железничког чвора V Београду. Међутим, кад се овај став више пута прочита, долази се до неминовног закључка, да