Општинске новине

Слике Београда:

Аритон Михаиловић Палилула м прогрес Београда

Средину, с десне стране осовине Београда, (по природном његовом положају и Генералном плану) зауизма Палилула. Блага падина, отворена према Дунаву, покривена је старинским кућама, баштама са неправилним алејама пуних цвећа и благородног дрвећа у којима није још ступила нога професионалног вртара. . . Овакав почетак описа Палилуле, изгледа, да је мало закаснио, јер потсећа на добра стара времена, када су домаћинска гнезда чувана као светиње и крвљу се бранила да улица не продре унутра преко зидова и капија са зарђалим шаркама. Ниски кровови и трошни плафони притискивали су онај бујан живот и као да су сметали Палилулцима да се покажу свету и одмере своју снагу на пољу конструктивног рада. Такав је живот доскора љубоморно чуван да га не би захватила промаја европске културе и повуче стрмоглаво у мору нових, социјалних и културних проблема. Када се већ једном широм отвори капија, онда се више не може спречити да Европа не умаршује са целим својим багажом. Писати о Палилули, њеним улицама, осветљењу, регулацији, калдрми, пијацама и све то упоређивати са осталим деловима Београда, значило би лампом појачавати сунчеву светлост. Такви покушаји не би ништа допринели да се уочи огромна разлика између појединих делова Београда, јер је довољна само једна шетња кроз тај крај па да све постане јасно као дан. Чим се зађе дубље у Палилулу, одмах се намеће питање њеног становништва, и његовог менталитета, у чијем се власништву налази цео тај крај. Да се не би заплели на првом кораку, ми морамо да обратимо велику пажњу на ситнице које обично остају незапажене када се решавају крупни социјални и економски проблеми. Новац се стиче на разне начине, а исто тако се и троши на многобројне начине. То је у зависности од чињенице, шта се и колико може очекивати од извесних људи који стичу имовину, чувају је и троше.на старински, несавремен начин. Капитал се увек не искоришћује најсретније. Има злата, које се закопава, има које служи само зато да се над њим развлаче усне себичног тврдице у чудан осмејак манијака. Има безкућњог злата, луталице, ко-

је непрестано мења своје власнике, касе и поданства. Какву ће мисију извршити капитал зависи од његовог притежаваоца. Ради се о томе да се у изграђивању једне вароши, или једнога краја, ангажује што више приватна иницијатива и уложи капитал појединаца. Да се ово оствари ваља у првом реду припремити масу за такве колективне радове, што „Београдске општинске новине'' са успехом чине, а то значи утичу на формирање идеја код грађана за опште културно-социјално померање унапред. Ово нарочито важи за Палилулу, која се доскора чврсто држала свога тла, малих и ниских кућа, кривих улица, нехигијенских одељења и ружних авлија. Најзад, захваћени стихијним покретом општег прогреса Београда, били су принуђени Палилулци да прихвате општу утакмицу и на тај начин пробуђена је иницијатива одоздо, што се и желело. И ако је Палилула уз сам центар града, управо његов саставни део, ипак је последња захваћена прогресом. Дуго се ломило на раскрсници када је требало ослободити се оног старог менталитета и у трци кренути напред у неизвесну будућност која доноси атмосферу сасвим различиту од оне старе, пуну оног топлог, интимног живота. И док су остали делови града процветали рано као јагорчевина у пролеће, дотле је Палилула остала иста и није показивала никакве знаке воље или мрзовоље да крене или не крене на коју било страну. Она је пружала уточиште онима који нису могли да поднесу паркет, дванаесто крилне прозоре, енглеске клозете и спиралне степенице. Ту су се досељавали људи претежно из провинције, који су чисто из сентименталних побуда, навика и успомена из детињства, налазили ту сличности и атмосферу која им је у свести и срцу задржана. Нехигијенске станове више су волели од модерних палата и светлих вила, према којима су били неповерљиви. Број становништва несразмерно се пео у Палилули после рата, а то је само још више допринело да тај крај постане легло сваке заразе, осбито туберкулозе. Све раније општинске управе, намерно или случајно, трпеле су такво стање, које је постајало све неподношљивије. Сама реч Палилула, означа-