Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 667

будуће Источне станице и проширењем улице Краљице Марије која иде паралелно са Александровом улицом. Даље, данас се боље него јуче и прекјуче види јасно, да је Палилула уз саму кичму Београда, управо њен десни бок, врло згодан за становање пословног света, особито чиновника, радника и трговаца, јер се сва надлештва и сити града налазе у непосредној близини. Индиферентност Палилулаца није била намерна и прорачуната, како би се могло 'поверовати. Један врло оштроуман стари Палилулац одговорио је на моје прекоре овим речима: „Нека, синко, ми ћемо овако полагано напред, нека, има се кад. Ови који гомилају и слажу спратове и замењују се машинама, закуцаће једнога дана на наша врата. Нека их, нек се истроше на велике и несигурне послове, па кад се добро укопају у зидове и дугове, онда ће доћи време Палилуле. Обрнуће се они нама, али нам банкроти неће требати, већ само они прави, који могу да истрају до краја у солидним пословима"... Палилула има велики број учених људи и неколико професора универзитета. У њеним улицама живе неколико књижевника, министара, сенатора, војсковођа и генерала, па ипак, овај стари Палилулац имао је највише права иако није свршио ни један разред гимназије. И заиста, у последње време у Палилули ничу на све стране палате, руше се страћаре, нестају она страшна дворишта са смрдљивим помијарама и запуштеним баштама, с тиме упоредо хигијенске се прилике саме по себи побољшавају. Раскинут је ланац који је тако дуго опасивао и издвајао класичну Палилулу од осталог света, одакле је бујала чар романтичког схватања живота, рђав нагласак у језику, „Чарлама" са ситним цупкањем, врела љубав због које се тако лако ломила ребра заљубљених младића и са песмом одлазило у комите, подофицирску школу, новинарске репортере или у хапсану!

Као што Палилула сада изгледа онако шаренолика, сва у неком превирању и журби, као пред неком сеобом, тако исто и њено становништво врло много измешано са чиновништвом, које је овде нашло најјевтиније станове, сада чини једну интересантну групу. Они који су целога века упорно стицали и лишавали се много чега док нису стекли крова над главом, сада су постали прави Палилулци. Из те смеше стилова, сусрета старог и новог Београда, старе и нове генерације, провинције и престонице, формира се модерна Палилула, многољудна и орна за сваки јавни подвиг који би свима користио. Палилулом веје национални дух упоредо са социјалним реминисценцијама. Не покреће се више ни једно питање наше расе, а да се не доведе са економс^им, комуналним и социјалним могућностима. Да би се добио збир свих чињеница додирнутих питања у овом чланку, намеће се једно питање: шта би требало учинити за Палилулу да се њен прогрес убрза и тако што пре достигну остали крајеви Београда, који су сретним случајем одмакли далеко напред? — Палилули треба дати много, све, од калдрме, регулације, па све до модерне пијаце. Палилулци нескромно не траже да им се узврати све оно што су скромно дали Београду, а понаособ Општини. Знају они добро да се друштву увек више даје него што оно може да врати својим члановима, било групи или појединцу. То исправно и једино могуће мерило схваћено је правилно и оно служи као полазна тачка за сва делања... С друге стране, прогрес је отпочео и он чини своје. Многа питања која су изгледала нерешљива, сама по себи, лако и изненада се решавају захваљујући убрзаном темпу прогреса .