Општинске новине

Стр. 672

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Тада се и појављују по часописима његове многобројне расправе као: „О постанку фела", „мембране ћелија", „О топлоти" итд. За врло кратко време дао је леп број дела и то: „Физичке силе и узајамни одношај", „О границама сазнања природе", „О дејству хлорала и хидрата", „Прва помоћ рањеноме", „Војено-хируршки требник", „Белешке о болницама у Србији за време првог рата", „Аерациона метода лечења рана" итд.

Кућа у којој су се родила браћа Радовановић у улици Зрињског

Недовршено му је у преводу дело Чарлса Дарвина „О постанку фела", јер је његова изрична жеља била да се штампа само први део који је издржао његову критику, док за други уопште и није стигао. У току рада на делу Дарвинових „Фела", Радовановић је добијао неколико писама од славнога писца што је за ондашњу малену и тек ослобођену Србију и њен Београд било од великог значаја.

Браћа Радовановићи

Последње писмо у преводу гласи: Фебруара 5. год. 1877. , Доун Бекенхем, Кент. ' Драги господине, Много сам Вам захвалан на вашој пажњи и пријатељском честитању мога идућег рођен-дана. Хвала Вам на вашој фотографији, а као што ћете може бити волети да имате у

Београду моју, ја је прилажем. Што се тиче предговора Српском издању моје књиге, ја немам у ствари ништа да кажем, осим да се искрено надам да ће оно у сваком погледу бити на велико задовољство, кад помислим да сам припомогао да се привуче пажња младих људи природним наукама у земљи, за коју многи у Енглеској мисле да ће заузети одлично место међу Европским народима. Будите уверени драги господине, у моју најдубљу захвалност. Чарлс Дарвин." После његове смрти, остала су му у рукопису ова дела: „Литерарно-историски преглед дела по струци Војено санитетској", „Органски облици и економија природе", „Грађа за српско-морфолошки речник протумачена латинским речима, „Медицинске белешке за лекарски Архив", Дисертација. Милан је издахнуо мирно, спокојно, као човек који је свраћао поглед на дела своја, у којима ће вечно живети. Умро је на раду: у рукама је држао коректуру свога дела—превода: „Постанак фела." Пред издахнуће, извукао је сат из џепа и молио је своје ојађене родитеље, да му дозову сестру да се с њом још једном види — „јер немам више но један сат да живим!" Тај час провео је тешећи своје родитеље и не дочекавши да се види са сестром. Издахнуо је млад у онај сат, који је унапред одредио. Алекса М. Радовановић, 1852—1875. „Сањао бих, сањао, Никад не бих отварао очи, Јер у сну само живот је леп, У сну се склапа књига познања, Разбегавају утваре дана, У сну се крше боли живота, . Туга се топи у реци сна. . ." Школе је свршио у Србији и 1870 год. завршио правни факултет, на београдској Великој школи. Ушао је у живот кад је у Србији тек био створен чиновнички кадар, и кад су чиновници били необично цењени. У дане кад је чиновнички позив био частан и узвишен као војнички, и кад су чиновници са чашћу носили униформу нарочиту чиновничку, а на глави фес, са државним грбом. Далеко време! А ипак се тада радило више но данас. Алекса је свој живот, врло кратак, обележио овим радовима: „Француски сељак Паросја" (с руског), „Разговор с месецом из Приксенске тамнице" (с руског), „Земља и природни појави на њој". написао А. Бегетов (с руског). Овај му је рад године 1870 био награђен из Фонда Илије Коларца. Затим следују радови: „Узајамне снаге у природц" (с немачког), „Човек и природа", „Сеоска школа", „Физички основи живота", итд. Иза смрти остало му је дело, превод „Андрија Косолов" од Турге-