Општинске новине

Сличице из београдске чаршије пре схо година Прва пореза на радње у Београду

Нарочиту привилегију у плаћању порезе уживали су становници Београда после Другог устанка. Плаћали су наиме само царски харач, док су били ослобођени плаћања личног пореза. Али, 7 авгусга 1834 године, Кнез Милош је наредио, да се порез у Београду разреже на следећи начин: 1) На дућане и магазе, као и на непокретна добра, која корист доносе, од 1 до 4 талира (око 317 до 1268 динара данашње куповне вредности). 2) На трговину од 2 до 10 талира (око 634 до 3170 динара данашње куповне вредности). 3) На главу, и то тако, да с главе на главу по 2 талира дође (око 634 динара данашње куповне вредности). Нови намети никад не наилазе на симпатичан пријем код обвезника, па је сасвим природно, да су и Београђани примили ову наредбу са негодовањем. Нарочито се осетило незадовољство у београдској чаршији, међу трговцима, који су налазили да их та пореза највише погађа, јер је на трговину ударена највећа стопа намета, до 10 талира, односио до 3170 динара данашње куповне вредности. Но, осем незадовољства које се испољавало у самој чаршији, неких колективних мера против наредбе о порезу није било, док се није отпочело са првом наплатом. Пореских лица по разним гранама трговине и занатства нађено је тада у Београду, приликом првог пореског пописа, 1835 године: мануфактуриста 77, бакала 73, лончара 35, магазаџија 47, абаџија 52, терзија 98, механџија 132, ћурчија 29, папуџија 37, тенећеџија 1, бојаџија 6, калпагџија 7, ашчија, сајџија и налбантина по 1, кујунџија 8, туфегџија 5, бербера 3, фишегџија 10, касапа 25, ковача 22, мутавџија 3, мумџија 18, чаругџија 11, качара 15, грнчара 6, кројача и обућара 8, симиџија 13, воскара 4, јорганџија 7, дограмаџија 5, ткача 3, .табака 8, калдрмџија 9, баштованџија 20, асурџија 13, аласа "12, шупера 10, шпекуланата 43, дунђера 24, разних занатлија 14. Јевреја је тада било у Београду укупно око 2000 душа. Ма да број не изгледа апсолутно велик, ипак су Јевреји, с обзиром на тадашњи укупан бро.ј становника Београда, који се кретао око 14.000, претсгављали знатан део. То јест, једну седмину београдског становништва сачињавали су Јевреји. Данас,

ма да је број Јевреја у Београду знатно порастао, та сразмера је много мања и, у релативном смислу, данашњи Београд има знатно мање јеврејског живља, него ли тада. Јевреји су се у својој највећој већини бавили трговином и били су одлични и вешти трговци. Имали су у Београду добру и јаку верску организацију, и своју синагогу. Први формалан протест против порезе у Београду дошао је баш од стране београдске јеврејске чаршије. Кад је почело да се врши прво разрезивање на основу Кнежеве наредбе, београдски Јевреји упутили су Кнезу Милошу жалбу против Управе вароши Београда, жалећи се, како се са њима при истеривању пореза поступа нечовечно и како се од њих данак са великом строгошћу истерује, док га они платити не могу, јер „једино од милостиње живе". На ову молбу Кнез Милош упутио је „Славном суду окружија и^ вароши Београдске" следеће писмо: „Претстало ми је општество јеврејско београдско с молбом својом, у којој, тужећи се да при купљењу пореза од њих с њима грубо поступате, моле, да им се порез смањи. Ја не знам стање појединаца и зато, препоручујући вам да у истеривању њиног данка човечно поступате, уједно вам препоручујем и то, да имтвештенике, црквењаке и учитеље од пореза ослободите, као што и наша иста лица пореЗу не плаћају; и пошто се они туже да ви наплаћујете порез и од оних, који су престари око 70 година, и сиромаси пуки, и сами прос.јаци, то вам и у том погледу препоручујем да с њима поступате као и с нашим просјацима и старцима од 70 година". Суд београдски је по овоме поступио. Али, ма колико да је испитао ствар, никако није могао утврдити, да су сви београдски Јевреји сами свештеници, црквењаци, учитељи, престари, пуки сиромаси и просјаци, то јест лица ослобођена порезе. Због тога, претседник Суда београдског Цветко Рајовић упутио је Кнезу извештај, у коме вели: „Кад смо ми у сагласности са кметовима овдашњим, којима је наравно сва-