Општинске новине

Стр. 676

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ког овдашњег житеља стање боље него нама познато, владајући се по овом Високослалног Суда народног налогу, приступили разрезивању овдашње порезе, онда смо један по један еснаф с њиховим устабашама призивали, и за свакога стање како кметове овдашње, тако и еснафске устабаше распитивали ,и по томе на свакога порезу разрезивали. Као што смо поступили у овом разрезивању порезе с нашим Хришћанима, тако смо исто и са Јеврејима, но они, и поред тога што су се усудили и Вашу Светлост узнемиравати, још и до данас ни ђурђевску порезу своју (први полугодишњи разрез) исплатили нису, нити је измирити ни абера немају, говорећи: да је за њих тешко и да је за њих велика пореза нарезана. А заиста, не узимајући све наше хришћанске пореске главе, већ само један наш болтаџијски еснаф, па тек овај један више плаћа, него све јеврејско становништво. Ово једно јасно доказује, да над Јеврејима у разреду ове порезе никаква неправда учињена није, у толико више, што они никаква кулука не дају." Ово објашњење између београдских Јевреја, Кнеза Милоша и претседника Суда београдског, завршило се једним чудним и оригиналним хапшењем 50 угледних београдских Јевреја. Тај догађај претседник Суда београдског Цветко Рајовић овако излаже, у свом извештају Кнезу Милошу: „Видећи да се приближило време кад сву порезу искупити и предати је коме следује треба, призвали смо јеврејско становништво и требовали од њих потпуну порезу. Но они, све једнако по пређашњем изговарајући се, синоћ су њих до 50 сами у хапс дошли. Ми, знајући да Јевреји ни најмање више него наши овом порезом оптерећени нису, и да је ово права њихова упорност, све смо их у хапсу задржали. О чему, с највећим страхопоштовањем хитамо Вашу Светлост обавестити, препокорно молећи за милостиво упутство." Из целокупног овог објашњења око порезе, могло би се можда створити мишљење, да се београдски Јевреји нису одликовали неким нарочитим расположењем за испуњавање својих обавеза према новој држави. Али, то би мишљење било погрешно. Напротив, београдски Јевреји онога доба, ма да су уживали поверење Турака, више су били Србима наклоњени. Један војни лиферант пре сто година Кнез Милош био је по професији трговац и своје приватне трговачке послове није ни као владалац напустио. Један од његових по-

словних пријатеља био је београдски Јеврејин, мењач Давид Хајим, кога је Кнез, који је уопште волео да проналази надимке, назвао „Давичо." Тај надимак је Хајиму остао и тако је постала стара београдска јеврејска породица Давичо. Давид Хајим, односно Давичо, имао је своју мењачку радњу на углу данашње кафане „Грчка Краљица". Њега налазимо као кнежевог лиферанта за набавку војних потреба још од 1816 године, па за читав низ година. Колико је Кнез Милош био наклоњен Давичу показује нам лепо следећи одломак једног писма упућеног Кнезу од београдског комисионара и ранијег управника београдске царинарнице (смењен 1820 год.) Наума Ичког, у коме овај вели: „Ја се молим покорно, немојте самом Давичу давати кајмака, баците и мени који чанак сурутке. Ја мислим, ако не могу боље од Давича свршити вам посао, равно као он вредан сам. . . Но, Давичо је био добар трговац и поверљиво лице, тако да му је Кнез давао многе поверљиве послове, а нарочито набавку муниције. Трговина је трговина. Тако је Давичо набавио 1833 године за Србију 1338 пушака у Бечу, а одмах затим добио је од Кнеза поруџбину за 1200 пушака. Но, и Кнез је био добар трговац, те је благовремено примето да прва партија пушака не ваља и благовремено је обуставио другу поруџбину. Револтиран овим, написао је он Давичу: ,,...Ви добро знате да ја пушке нисам са старим табанима захтевао, већ сам поручио да ми се нове пушке набаве. А да ове пушке нису нове и да су им табани не само стари, но и покварени, очевидно је, што су оне пушке, које смо већ примили, све готово искварене, те их сада непрестано изнова градити морамо. У томе ја ни на кога толико не жалим, колико на вас, у ког сам се надао да ћете знати с лиферантом такав уговор закључити, да нам ваљано оружје пошље, а не са старим и са мало заглађеним табанима, да нам само очи замаже, па да их за нове примимо. Но, ако смо се до сада примљеним пушкама преварили, нећемо више да се варамо, и за неваљало оружје паре дајемо." После овога Давичо је лиферовао само добре пушке. Давичо није био само српски лиферант, него и турски, у кога су Турци имали такође пуно поверење. Захваљујући томе, изгледа да је Давичо спасао живот Кнезу Милошу, ма да истинитост овог случаја није историјски проверена. А. Б. X.