Општинске новине

Стр. 684

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

даје извесна сума новаца неупосленом радном свету и њиховим породицама. И градови богате Енглеске и других европских, као и америчких држава, већ осећају сву неподношљивост оваквог помагања неупослених. Када неупосленост добије џиновске размере и као поплава се излије преко обала могућности — онда је велико питање како ће се и одакле плаћати и упослени, а камоли издржавати неупослене армије радног, бедом буквално избезумљеног света! Зато смо одувек браниоци комбинованог система и у овој области социјалне интервенције: трећину прикупљене помоћи треба издавати породицама неупослених, као и оним радницима који трпе трајан или времени инвалидитет; и то у облику хране, дрва и стана. За све остале неупослене грађане отворити корисне и продуктивне општинске радове, постављене на широкој и планској линији. Разуме се, да у великом програму општекорисних јавних радова треба изабрати оне који су по својој природи финансиски продуктивни. Подизање Општинског дома непродуктивно је, као што је непродуктивно и подизање огромних радничких палата, као што је то чинио Уред за осигурање радника, трошећи стотите милиона динара радничког новца на мртве и непродуктивне палате. Али зато су продуктивни на пр. овакви послови и расходи: I. Подизање путова (уз завођење цестаринског пореза, са ослобођењем таљига и воловских кола); II. Подизање јевтиних, радничких и сиротињских станова за издавање (увођење станбеног грађевинског фонда на бази, поред осталога, и комуналне најамне порезе за скупе и луксузне станове); III. Отварање свих тржишних установа, продукционих и трговачких, за регулисање тржишних цена (фабрика хлеба, млекара, градских економија итд.). IV. Радови на електрификацији итд. Градске општинске управе дужне су да у споразуму са градским већем (одбором) и претставницима сталешких комора, израде прецизан радни програм својих најактуелнијих дужности из области социјално-комуналне политике, па да у вези са градским фондом за помоћ неупосленима изаберу оне општинске радове, који су у даном моменту и према локалним приликама најпотребнији, најкориснији и најрентабилнији. Овакви јавни радови пружили би добрим делом рада неупосленом грађанству; а фонду за сузбијање неупослености осигурали би нове приходе и продуктивне финансиске изворе, као на пр. од кирија малих станова и експлоатације других поменутих радова, као општинска тржишна предузећа итд. То је једини начин да наши градови одговоре својој основној социјалној дужности

према сиромашном грађанству, које у данима тешке кризе страда без посла, без рада и без икаквих извора за поштен живот; а у исто време то је једини пут да градови одговоре својој дужности према држави. У своме реферату, г. Видаковић је нарочито жигосао манију претеране штедње и напуштање свих јавних радова код појединих наших градова: „...Кадгод наступи општа криза, наступи и контраофанзива против ње. Али је она врло често смешна до суза и жалосна до самоубилачког грча. У великим опасностима губи се понекад и осећај и смисао за меру. Збуњени људи траже спас тамо где га не могу наћи. Употребљавају се сретства која по самој логици ствари не могу пружити никакав ефекат. И тек после дугог лутања, човечанство наилази на прави пут. То нам показује историја човечанства, историја појединих држава и историја самог нашег народа. У великим епидемијама трештала су у забринутом народу црквена звона као на узбуну; у случајевима катастрофалних поплава клани су невини голубови и бацани у мутне и прљаве бујице које су ништиле све; али су епидемије и даље сејале смрт, а узбеснели ураган воде и даље пустошио живот пред собом. Тако је претстављено пластично, одувек било, и вероватно, тако ће још за дуго бити. И данас, у овим ужасним часовима кризе и нечувене финансиске депресије — наше градске општине предузимају своју контраофанзиву. Али погрешну. Ево, примера ради, конкретне слике из живота једног нашег већег града: финансиски фронт тамо се сужава. Редуцирају се многи персонални издаци; инвестициони кредити немилосрдно се бришу. Материјални издаци своде на најнеопходније цифре. Општина замире. Све је у знаку брисања, редуцирања и смањивања финансиских терета и издатака. Многе општине тако некултурно дезертирају и повлаче се да би финансиски сачувале који динар више. По некој до зла бога наивној вери, нашло се, да спас лежи у редукцији и свођењу општинских послова на најпримордијалније функције, нашао се спас у туберкулозном животарењу градске муниципије! Кад би се у томе доиста могао да нађе спас економско-социјалном злу данашњице, онда би борба противу кризе била врло лака, лака бар за управе градских општина, ако не би била лака за њене грађане. Тако би, по мишљењу једне групе наших уважених економиста, требало у томе случају узети у руке црвену цензорску писаљку и брисати, брисати и само брисати. Особље свести на половину. Од те половине, половину избацити на улицу; другој половини преполовити плату!" Умртвити цео комунални живот; где треба кредита за инвестиције, за опште корисне послове, за општинска пре-