Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 685

дузећа у режији, уопште за вршење њених социјално-комуналних дужности, ту цензорска писаљка има да без милости, без срца, без разума брише све... Буџети би се олакшали са 40—50% и спас био ту!... Нажалост, нити је борба противу кризе тако лака, нити сретства противу ње тако безазлена! Избацивањем радних, социјалних, уопште продуктивних кредита из градских буџета, парализује се цео комунални живот града и онемогућавају се баш они социјално-значајни јавни радови, у ко.јима данас културни народи траже спас нротиву неупослености .маса. На пример, редукцијом „ан мас" општинског особља, и ако се тренутно олакшава укупан износ персоналних издатака, на крају крајева ипак се појачава армија неупослених, снижава се до тачке мржњења потрошачка моћ огромне масе грађана, и тиме (у вечитом каузалном кругу) замире градска привреда и цео живот доводи још у очајни.је стање! Општина и држава долазе поед неизбежну дилему: или да пусте да се незадовољне масе неупослених гомилају, или да терет њиховог издржавања узму на себе. На овај начин нерационалне масовне редукције и брисања поодуктивних кредита, градске општине бацају терет нових и нових милиона на своја плећа за издржавање свежих Љаланги неупослених. Зато је намеравана, а V неким градовима већ и покушана, масовна педукција градских службеника опасна, социјално-реакционарна и нецелисходна мера. Бриса^е продуктивних крелита исто тако, ако не још и више. Права ревизија општинских прихода и расхода и рационална редукција имала би се тражити у упрошћавању комуналне администрације, у уклањању из службе свег непотребног особља, али тек онда кад се том истом особљу Спод претпоставком да је способно и досто.јно пажње) обезбеди опстанак на лругим јавним пословима општинским. А баш због тих јавних радова не само да се ие могу брисати њихова сћинансиска подлога V буцетским позицијама материјалних расхода, него се она има проширивати оади што ефикасније интервенције градских општина V овом привредно-финансиском хаосу од кризе, продукције и дистрибуције добара. Апровизациони проблем У одељку о исхрани градског становништва, г. Видаковић истиче: „Има социјалних радника, ко.ји сматрају да је проблем снабдевања грађана јефтиним животним намирницама једна за данашњицу од најглавнијих социјалних дужности градске општине. Баш зато што и ми стојимо на истоме становишту, ми апровизациони проблем истичемо на прво место у скали осталих актуелних комунално-социјалних дужности.

Његова животна, готово судбоносна важност у толико се јаче истиче, што смо и ми, као и цео свет, данас у тако страховитој депресији да јој се крај не може сагледати. Као што пијанац своју личну беду мисли да удави у алкохолу, тако и онај гори део избезумљеног човечанства помишља да беду целога света удави у крви .једне опште човечанске касапнице. Зато је дужност свгју нас, да од најмањих до највећих, од општинских званичника из последње паланке до претседника београдске муниципије, да до последњег атома настанемо, да југословенски грађани што лакше поднесу тешку привредну и финансиску кризу наших дана. А за сузбијање ових њених реперкусија, психичких и материјалних, нужно је да се, поред проблема неупослености радних маса, реши правилно и без даљег одлагања и апровизациони проблем, да се другим речима реши питање брзог и јефтиног снабдевања грађанства животним намирницама и осталим преким животним потребама. Криза је избацила масе радних снага на улице наших градова, лишила их зараде, потрошачку моћ довела безмало до тачке мржњења, општи стандард грађанског живота сурвала у понор беде, моралне и материјалне, и тиме парализовала још више замрзлу привреду. И кад се у таквом стању догађа тржишна пљачка: и у претерано високим ценама, и у фалсификовању робе, онда то није обична трка за зарадом „допуштена тржишна борба за коришћењем повољне коњуктуре", како то називају пословни људи, него то је злочин према незаштићеном грађанству, остављеном с једне стране без зараде или, са зарадом срозаном испод нормалног минимума, а с друге стране изложеног неограниченој тржишној пљачки, кроз рђаву, фалсисћиковану, нездраву и прескупу робу животних намирница. Господо претседници, тешке су реперкусије, које трпи наше градско становништво због нерешене апровизационе политике у већини наших градова. Проучавајући исхрану у неколико наших већих градова, на првоме месту Београда и Загреба и др., утврдили смо провереним статистичким подацима, да широке масе сиромашног грађанства хронично изгладњавају. и да то хронично гладовање из године у годину постаје све обимније, а самим тим и социјално и расно све опасније. Не само квалитативни, него и квантитативни дефицит (по количини потрошене хране, када се она претвори у утрошене количине беланчевине, масти, угљених хидрата т.ј. у калоричне јединице), дефицит нормалне исхоане на пр. пао је у Београду са преко 28.6% према Минимуму који наука тражи као безуслован за одржавање људског организма! И што је још горе, ово поражавајуће срозавање у'исхоани широких маса нашег грађанства манифестује се и у све мањој по-

8